Piše: Jovana Nanaši

Diplomirala sam 2013. godine na katedri za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sve što sam tokom studija saznala o konsekutivnom i simultanom prevođenju jeste da su ova dva vida prevođenja najisplativija i da se znanja i veštine iz ove dve oblasti skrivaju od generacija studenata kao strogo čuvana tajna. Kružile su razne priče, od toga da su prevodioci koji se bave ovom oblašću školovani isključivo u inostranstvu, do toga da naš fakultet nema dovoljno stručnjaka iz te oblasti, a ni uslova za predavanje i praksu, kakvu ova dva vida prevođenja zahtevaju. Srećom, predivna profesorka Nataša Šofranac sa katedre za anglistiku, jedan od retkih strucnjaka iz oblasti simultanog i konsekutivnog prevodjenja, vratila je veru studentima da je i te kako moguće uspeti u ovoj vrsti prevođenja.

Negde pri kraju mojih studija otvorena je škola ,,Master Translation’’ u Beogradu, koja nudi razne prevodilačke kurseve, uključujući i kurs za simultano i konsekutivno prevođenje. Već tada sam poželela da upišem ovaj kurs, ali nakon diplomiranja 2013. godine, ukazala mi se šansa za posao u inostranstvu. Provela sam dve godine u inostranstvu, radeći posao koji nije usko vezan za moju struku. Po povratku u Srbiju, poželela sam da nastavim da se usavršavam u svojoj struci i prijavila sam se za kurs simultanog i konsekutivnog prevođenja, upravo u školi ,,Master Translation’’.

Kurs je trajao pet meseci i imao fond od osamdeset časova. Ukoliko se odlučite za ovaj kurs, možete pohađati nastavu dva puta nedeljno tokom radnih dana, u trajanju od sat i po, ili vikendom, u bloku nastave od tri sata. Zbog posla sam se odlučila za pohađanje nastave vikendom. Nastavu sam pohađala od oktobra 2016. godine, do marta 2017. godine. Nakon pohađanja kursa stiče se diploma koja je jedina diploma koja vam omogućava članstvo u Udruženju konferencijskih prevodilaca Srbije. Nije potrebno polagati nikakav ispit da biste stekli diplomu, ali je vaše prisustvo predavanjima neophodno. Prisustvo je pre svega od ogromnog značaja za sticanje znanja i veština koje će vam pomoći da se osećate samouvereno u ovakvom vidu prevođenja.

Pre nego što kažem nešto više o samom kursu, želim da naglasim da je ovo jedno predivno iskustvo, tokom kojeg upoznate nove kolege, vrhunske stručnjake, ali pre svega divne ljude. Kurs sam pohađala tokom zimskih meseci i smatrala sam ga svojim šestim radnim danom. Te subote kada sam odlazila na predavanja su vrlo brzo postale nešto čemu sam se, nakon naporne radne nedelje, zaista radovala i nešto što mi je nedostajalo kada se kurs završio. Ambijent gde se nastava održava je predivan. Škola se nalazi u samom centru Beograda, u Francuskoj 5. Zaposleni u ovoj školi su krajnje ljubazni i predusretljivi, nastava organizovana i zahtevna, pauze između časova ispunjene kafom, kolačićima i smehom.

Tokom samog kursa koristili smo dve prostorije – učionicu, nalik konferencijskoj sali i kabinu sa opremom za simultano prevođenje. Nastava se održava u malim grupama, moja grupa je imala pet polaznika. Kurs je moguće organizovati sa minimum dva polaznika i u tom slučaju je ukupan broj časova 48 (24 dvočasa), u trajanju od tri meseca. Rad u malim grupama je velika prednost, jer ste konstantno uključeni u vežbe, a nakon svakog seta vežbi dobijate povratnu informaciju od profesora šta je dobro u vašem prevodu, a šta je ono na čemu treba da poradite. U mom slučaju su predavanja vodila dva profesora, profesor Vuk i profesor Đorđe, obojica prevodioci, sa ogromnim iskustvom u simultanom i konsekutivnom prevođenju. Nesebično su delili svoja znanja sa nama, davali detaljna objašnjenja, strpljivo odgovarali na naša pitanja i, ono što se meni izuzetno dopalo, iako su imali različite pristupe predavanju, zajedničko im je bilo insistiranje na vežbama, a ne na teoriji.

Sam kurs smo započeli vežbama iz konsekutivnog prevođenja, ali već nakon par vežbi, postalo je jasno, da konsekutivno i simultano prevođenje ne treba razdvajati, jer se u svetu prevođenja prevodilac najćešće i sreće sa situacijama gde će mu biti potrebne veštine iz oba. Konsekutivnom prevođenju tokom kursa jeste posvećeno nešto više časova, što je i logičan izbor, jer konsekutivno prevođenje zahteva jednu posebnu veštinu – mnemoničku veštinu, odnosno konsekutivno prevođenje bez beleženja.

Naizgled jednostavna, ova veština zahteva koncentraciju, organizovanje informacije po ,,fiokama’’ unutar pamćenja, selektovanje bitnih od nebitnih informacija i puno vežbe. Ono što me je iznenadilo jeste koliko je u današnje vreme moderne tehnologije, kada su nam sve informacije dostupne jednim klikom, naš mozak zapravo slabo treniran za sortiranje informacija i ciljano biranje onih koje su nam korisne. Nakon što sam savladala ovu vrstu tehnike zahvaljujući brojnim vežbama, počeli smo sa korišćenjem beležaka u konsekutivnom prevođenju i tada su se javili novi izazovi.

Već tokom prve vežbe sa korišćenjem beležaka, javljaju se problemi. Govornik govori prebrzo, ne mogu da stignem da zapišem, fokusiram se na pisanje, ne na slušanje ili pamćenje i kada treba da reprodukujem prevod iz beležaka, shvatam da ne mogu da pročitam sopstvene beleške, jer mi je rukopis usled brzine u potpunosti izmenjen. Osećam se obeshrabreno. Ipak, uz profesorovu pomoć, počinjemo da razvijamo veštinu zapažanja i zapisivanja ideje, umesto praznih reči, a takođe i korišćenje simbola, koji nam mogu pomoći u zapisivanju dužih reči i reči koje se često ponavljaju. Od pomoći mi je svakako bila i knjiga ’’Note-taking in Consecutive Interpreting’’ J-F-Rozana, koju možete pronaći na internetu u pfd formatu.

Materijali koje smo koristili tokom vežbi su uglavnom preuzeti sa specijalizovanih internet stranica, koje konsekutivni i simultani prevodioci koriste širom sveta, ili pak pripremljeni od stane profesora. Materijali su iz najrazličitijih oblasti: ekonomije, unutrašnje i spoljne politike, prava, klimatskih promena i zaštite životne sredine, kulture, institucije EU… Postojala je i  mogućnost da svako od polaznika pripremi materijal shodno svojoj interesnoj sferi, što se meni izuzetno dopalo.

Simultano prevođenje je obuhvatalo nešto više od trećine kursa i ovom oblašću smo se bavili na kraju. Prilikom vežbi iz simultanog prevođenja smo primenili sva do tada stečena znanja, ali i savladali još jednu tehniku, ,,shadowing’’, odnosno ponavljanje delova govora dok govor teče, koja je kao i sve do tada, zahtevala ogromnu koncentraciju. Prvi put sam se srela sa prevodilačkom kabinom, konzolom, slušalicama i  pratećom opremom. Simultano prevođenje se ispostavilo kao najzahtevnije, jer se proces reprodukovanja prevoda dešava gotovo u isto vreme dok govornik priča, tako da se četiri faze koje se javljaju tokom konsekutivnog prevodjenja: slušanje, razumevanje, analaziranje i reformulacija, odnosno reprodukcija prevoda, stapaju u jednu.

Kurs je logički podeljen od sticanja manje zahtevnih do zahtevnijih veština. Polaznik uči kako na svojim, tako i na tuđim greškama, jer je u poziciji da sasluša i prevode svojih kolega, da da svoje mišljenje o istim, i prihvati sugestije drugih polaznika i profesora. Konsekutivno i simultano prevođenje, kao uostalom i svaki vid prevođenja, zahteva visok nivo poznavanja opšte kulture, vokabulara iz najrazličitijih oblasti i konstantan rad na sebi.

Moji utisci o kursu simultanog i konsekutivnog prevođenja  ,,Master Translation’’ škole su isključivo pozitivni. Ovakav vid prevođenja je izuzetno stresan, ali ovaj kurs vam, pored veština prevođenja, pruža tehnike za savladavanje stresa, pravila javnog nastupa i prevazilaženje straha. Smatram da je ovaj kurs odlična investicija za svakog ko ima ambicije da se bavi ovim vidom prevođenja. Kurs je naravno samo prvo poglavlje jedne ogromne oblasti, koji je mene lično ostavio sa velikom željom za daljim usavršavanjem u ovom polju. Iskreno se nadam da ću i u budućnosti, kao prevodilac, imati čast da sarađujem sa divnim ljudima, poput onih koje sam upoznala tokom ovog kursa, uz istu količinu pozitivne energije koju sam osetila u ovoj školi.

Fotografija naslovne: Wonge Bergmann

Piše: Ana Todorović-Radetić

Producent: Trublejn/Jan Fabr, Antverpen, Belgija
Autor: Jeron Olislahers, Jan Fabr
Koncept, režija i scenografija: Jan Fabr

Predstava “Olimp” belgijskog reditelja Jana Fabra otvorila je 51Bitef2017.

Šta reći posle “Olimpa”? Odakle početi?

Ovo epsko putovanje u antičku mitsku prošlost (ili pak analizu savremenog društva?) izazvala je u publici različite vrste osećanja – šokiranost, uznemirenost, gorčinu, divljenje, zbunjenost, uzvišenost. Od nekih bljutavih i morbidnih scena koje bih možda volela da nisam videla, ali koje svejedno prenose jake poruke, do performansa od kojih zastaje dah, a mozak pulsira u ritmu kolektivnog transa, misli se roje i ne mogu da se zaustave. Nadrealna izdržljivost i uigranost glumaca ostavlja bez daha, a ideje, autentičnost i “ludilo” ove predstave svrstava je u one koje se nikad ne zaboravljaju.

O umetničkoj vrednosti predstave izlišno je diskutovati, kao i o neverovatnom trudu cele trupe koja je iznela. Često sam se u toku predstave pitala koliko je glumcima bilo potrebno snage i vremena da se pripreme za ovaj spektakl, kao i koliko će im biti potrebno da se odmore od iste i “izađu” iz uloga. Teatar pokreta koji je fizičku izdržljivost glumaca vodio do trenutaka kada bukvalno padaju na sceni, kao i ponavljanje jednih te istih pokreta kao da naslućuje iskonsko ritmičko ponavljanje životnih ciklusa i ponavljanje istorije, iz koje kao da ništa nismo naučili. (“Da li je ovo kraj?” “Kraja nema.”)

Jan Fabr se uhvatio u koštac sa mistikom dionizijskih mitova, trudeći se da uz takvo ritmičko ponavljanje određenih rituala i performansa oslobodi potisnute elemente čovečanstva još od antike pa do modernog doba. Verujem da ima na stotine različitih poimanja ove predstave i da su značenja i asocijativnost iste neiscrpna. Verovatno je suštinski sažetak “pobeda dionizijskog nad apolonskim”. Pokušaću, pak, da iznesem svoje viđenje iste.

“Olimp” sam doživela kao direktni upliv u niže nesvesno, (kako kolektivno, tako i individualno) i kao direktno sučeljavanje sa Senkom. Šta predstavlja susret sa Senkom? Po Jungu, to je onaj najbolniji susret sa samim sobom, sagledavanje najmračnijeg i najtamnijeg dela svakog od nas. Tu se nalaze naši strahovi, naše najgore osobine, najmračnije tajne, nagoni, niske strasti, animalni porivi, agresija. Senku ima svako od nas, ali se svako od nas ne usuđuje da dopre do nje.

Kao i Jin i Jang, tako i naše nesvesno sadrži i svetlost i tamu, a baš to najtamnije u nama najčešće ne želimo ni da primetimo, a kamoli osvestimo, prihvatimo, pokušamo da promenimo. Zato umesto da se suočimo sa Senkom, mi se najčešće vraćamo Personi, našem društveno prihvatljivom licu, našoj idealizovanoj predstavi o sebi.

U predstavi čujemo, “When you see deep in your soul, things that should not be seen at all, the mind takes charge and guides what you see, into the world of silence.” (Kada u dubini duše vidiš ono što se ne bi smelo, um preuzima kontrolu i vodi ono što vidiš ka svetu tišine, neautorizovani prevod). Te mentalne stege u koje upadamo mogu od nas napraviti moralna čudovišta ako ih se ne oslobodimo ili moralne heroje ako ustrajemo na putu individuacije. A moralnih čistunaca nema, čisto da se podsetimo.

O “Olimpu” bi moglo da se piše satima. A ako bih morala da je sumiram u tri reči, rekla bih – stradanje i osvešćivanje.

Čega sve nema u ovom scenskom spektaklu! 27 izvođača koji najčešće izvode kolektivni ples, nalik na orgije, uz muziku koja uvodi u trans ili u neku mitsku priču, često omamljiva i hipnotišuća, a neretko u pratnji bubnja, pa čak i frule. Bilo je i opere. Vrlo često se i nekoliko paralelnih “priča” ostvaruje na sceni, a granica između spoljašnjeg i unutrašnjeg sveta vešto se briše. Glumci se farbaju bojama, doživljavaju razne metamorfoze, od kojih su mnoge i animalne. Trče, preskaču lance, padaju, jedu, bore se, ljube, grle, spavaju na sceni… Scenografija je minimalistička, uz pratnju raznih ekscentričnih rekvizita, od kojih su to najčešće komadi mesa različite veličine, krv i iznutrice.

Fizičko i simbolično “ogoljavanje” na sceni ne služi toliko da šokira, koliko da trgne. Da pošalje poruke nad kojima ćemo se zamisliti. Ples potpuno nagih tela pokazuje kako je moguće odbaciti sve stege i osloboditi se duhovnih i idejnih teskoba, lažnih bogova, samo ako smo spremni da pogledamo istini u oči onda kada poskidamo maske i razaberemo šta je ostalo od nas. Koliko nam je vremena potrebno za to? Da li je dovoljno 24 sata?

“Olimp” prikazuje rat, ubistva, silovanja, inceste, čedomorstva, borbu za vlast, izdaje… Gledajući ove šokantne scenske izraze, ne mogu a da se ne zapitam – da li takva dešavanja postoje samo u antičkim mitovima ili su toliko aktuelna i danas? Da li smo odmakli dalje od toga? Koji su to naslovi u današnjim novinama?

Izdvojila bih nekoliko poruka koje smo mogli da čujemo tokom izvođenja,

“Krvi i nasilja biće još.”

“Žrtve smo laži, zarobljeni smo svi.”

“Istina je ludilo.”

“Kraja nema, sve dok svako od vas ne zaurla u tom ludilu.”

“Uživaj u sopstvenoj tragediji. I diši. Samo diši.”

“Nema Boga na kog se možeš osloniti, niti Boginje koja će uslišiti tvoje molitve.”

“Sada je vreme da ustanete sa svojih sedišta i probudite se!”

“Heroj sam i ne bojim se da to priznam”.

“Svakom je potrebno da bude pomalo lud”

“Spavaću zauvek otvorenih očiju.”

“Neka jednom mudrost trijumfuje!”

Bojim se da su mnogi gledaoci koji nisu imali dovoljno jak stomak za sve performanse ove predstave prerano odustali od iste ili je okarakterisali kao izopačenu i nemoralnu. Vizuelno može delovati tako. Ali oni koji su i “slušali” poetski jezik predstave, prilično nedvosmislen i koncizan, nemaju dilemu da ona naziva stvari pravim imenom, lamentira nad ludostima ratova, nad stradanjima dece, žena, porobljenih, nad tminom izvan i unutar nas.

Taj povratak “haotičnim elementima postojanja” otkrivajući, sloj po sloj, antičku mitologiju u kojoj su pohranjeni razni elementi naše svesti i nesvesti i naši davno zaboravljeni snovi, ohrabriće publiku da probudi životnu energiju, a suprotstavi se učmalosti i uspavanosti duha. Zato je mogu nazvati frenetičnom i glasnom glorifikacijom slobode i oslobađanja energije za novi život, ali i humanističkim krikom nad nedelima čovečanstva.

Piše: Ana Todorović Radetić

Fotografija naslovne: Sonja Žugić
Režija: Jernej Lorenci
Scenograf: Branko Hojnik
Kostimograf: Belinda Radulović
Kompozitor: Karmina Šilec
Izvođači: Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Hana Selimović, Branko Jerinić, Branko Vidaković, Bojan Žirović, Milutin Milošević, Slaven Došlo

Prvim delom na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta, a drugim u Bitef teatru izvedena je premijera predstave „Carstvo nebesko“ u okviru 51. Bitef Festivala.

Utiske sa ove predstave počela bih citatom Pitera Bruka, koji je iz njegovih memoara izvukao Jovan Ćirilov u predgovoru za knjigu „Niti vremena“ – Perfekcionizam je često drskost i glupost; u jednoj predstavi ništa nije važnije od ljudi koji je čine. I emocije koju nosi u sebi, usudila bih se da dodam.

Iako je sinoćna premijera imala svojih nesavršenstava, to mi nimalo nije smetalo da uživam u njenoj emociji. Verujem da će svako sledeće izvođenje pojačati kompaktnost iste i da će kao takva imati sve jači odjek u publici.

Režijska koncepcija Jernija Lorencija spada u autentične, nekonvencionalne, a toliko prijemčive i inspirativne, sasvim drugačije. Oseća se tolerantan pristup i poverenje u radu sa glumcima, koji su u jednom trenutku čak i iz ličnog ugla iznosili svoje prve susrete sa epskim elementima, a to je najčešće bilo posredstvom kazivanja njihovih baka i deka. U takvom nastupu glumaca, koji mi je zaličio na radionicu, posebno mi je bila zanimljiva priča glumca Branka Jerinića, čija je baka, uglavnom nepismena, znala na stotine stihova napamet i toliko ih dočaravala svom unuku, da ih je slikovito zapamtio za ceo život.

Na sceni ne vidimo mnogo toga. Stolice, mikrofoni i klaviri. Muzički elementi sa duhovnim prizvukom pojačavaju emocije i scenske efekte u ključnim momentima.

Kada je gluma u pitanju, imam utisak da su naši glumci konstantno odlični i možda i jedina konstanta u beogradskom teatru.

Nikada pre nisam na ovakav način doživela smrt devet Jugovića kao kada stihove kazuje Olga Odanović u ulozi Majke Jugovića, sva u crnini i suzama. To je ona magija koju nam donosi pozorište. Pred nama isplove slike i osećanja zamišljenih osoba, njihov život,  njihova bol, njihova tragedija. Majka koja ne gubi jedno, dvoje ili troje dece, već devetoro… Koliko može jedno srce da izdrži dok ne prepukne od bola?

Nikada pre nisam na ovakav način doživela Kosovku devojku (Nada Šargin), koja, poput utvare u beloj venčanici leleče i jauče nad raskomadanim junacima…

Niti Caricu Milicu (Nataša Ninković) kada moli svakog od svoje braće da ostane i ne ode u sigurnu smrt. Kada joj gavran donosi loše vesti dok sablasno čeka na prozoru… Ili kada ne uspeva da probudi svog Lazara (istaknuta gluma Bojana Žirovića).

Osećaj jeze i teskobe u publici, koja je u drugom delu izvođenja bila takoreći na sceni sa glumcima, takođe pod svetlima, što čitav doživljaj čini bogatijim. Prelazak iz jednog prostora u drugi za vreme izvođenja služi i da se napravi psihološko izmeštanje, da shvatimo da se u međuvremenu dogodio boj na Kosovu i da će uslediti emotivni klimaks protagonista.

U drugom delu izvođenja klaviri okružuju centralnu platformu na kojoj će glumac Milutin Milošević demonstrirati direktnu borbu sa Turcima. Ali ne glasom kosovskog junaka, već pomalo banalizovanim savremenim govorom. Nekonvencionalan i slobodan rediteljski pristup ovakvoj ulozi, u kojoj su pomešani elementi mitskog, ali i savremenog, otvara prostor za postavljanje pitanja koja najčešće ne postavljamo kada su mitovi u pitanju. Latentni humor u tragičnim delovima, kada junak dobija na stotine rana, ali „rokanje“ tek sledi, otvara vrata preispitivanju, slepoj veri i konformizmu prema mitovima koji žive u našem kolektivnom identitetu.

Šta se sve sakriva u epskoj formi i mitovima ostavila bih ekspertima da objasne. Kao glas običnog gledaoca iz publike bilo mi je dovoljno to što sam oplemenjena novim iskustvom i duboko ganuta napustila pozorište.

Piše: Ana Todorović-Radetić

Fotografija naslovne: Armin Smailović
Režija: Ersan Mondtag
Autor: Orhan Pamuk
Producent: Talijateatar Hamburg, Nemačka
Scenografija: Paula Wellmann
Kostim: Josa Max
Muzika: Max Andrejevski
Izvođači: Pascal Houdus, Marie Löcker, Thomas Niehaus, Marina Galic, Steffen Siegmund, Tilo Werner, Sebastian Zimmer

Predstava zasnovana na tekstu romana Sneg Nobelovca Orhana Pamuka sa aluzijama na junaka Kafkinog Procesa, u ravni značenja ostaje, baš kao i Proces, neodređena, paradoksalna i zagonetna.

Nemački reditelj Ersan Montag ostvaruje mističnu atmosferu nalik dubokom snu u kome žive ateisti i vernici, gde se čuju glasovi suprotstavljenih strana, sekularne i svetovne. Gde jedna ideja ubija drugu.

Karakteri koji nam iznose svoju priču deluju nestvarno i nedokučivo. Ne možemo precizno da odredimo ko su, odakle su, u kom vremenu žive, ni kako se zovu… Zašto imaju takvu kosu? Zašto nose crne haljine? Šta nam to govore? Ko je od njih pesnik čije izvođenje tako dugo čekamo?

Muzika koja se nadograđuje na jedan takav nestvaran ambijent stalno je prisutna tokom izvođenja i doprinosi maštovitosti i nesvakidašnjosti ovakvog izvođenja.  Scenografija je uglavnom minimalistička, a scenski pokret specifičan i slojevit u značenju.

Najveći deo predstave sastoji se od pukog iznošenja teksta, koji u sebi ima razne elemente, od imaginarnih izleta u naučnu fantastiku, pa do surovo realnih, političkih i religijskih stavova. Zaplet radnje vrti se oko dileme žena da skinu muslimanski zar i posledica koje takva odluka nosi. Ulazimo u teskobe žena koje „žive“ pod velom nametnutih okova, a opet bojažljive da će, ukoliko skinu iste, same sebi biti zle i promiskuitetne. Njihovi strahovi, usamljenost i nesreća kulminiraju osudom u društvu ili samoubistvom. Čuje se i drugi glas, čini se, religijski i opet iskren, kome postojeći poredak stvari odgovara…

U tom i takvom društvu postoji i pesnik, glumac, umetnik, glas otpora prema onome što sputava. Onaj koji stvaralačkom energijom iz svojih ličnih dubina može da utiče i na stvarnost drugih. Njegov glas pokreće revoluciju. On je taj koji se bori za slobodu. On je taj koji će spasiti „oslobođenu“ Muslimanku koja je skinula svoj zar…

I onda, kada muzika u delu dobija radosni ritam, a protagonisti na sceni razigrano slave slobodu… slede rafali. Smrt. Revolucije nema. Odbacivanje obesmišljenog načina života nije moguće. Uniforme sa duha i tela nije dozvoljeno skinuti. Drugi i drugačiji ne smeju da postoje.

U završnoj sceni protagonisti sede za stolom i ne usuđuju se da progovore. A tišina traje, traje i traje… Svetla se pale. Budimo se iz sna i krećemo svojim kućama, svako u svom nezavršenom procesu, uz gorak osećaj da je sve privid i da svet u koji smo bačeni razumemo tek u naznakama.

Napisala: Valentina Branković

Stalno usavršavanje prevodilaca stranih televizijskih emisija u 21. veku potrebnije je nego ikada ranije, jer ako je XX vek bio doba bujanja nauka, sadašnje vreme je doba njihove eksplozije.

U svom radu, prevodioci se često susreću sa terminima koje nisu imali prilike da sretnu i nauče za vreme redovnih studija što otežava njihov posao čineći ga posebno odgovornim, za neke pojmove baš prevodioci prvi uvode termine u naš jezik.

Nije šala: prevodioci su večiti učenici. Kako drugačije nazvati osobu koja čitavog radnog veka prelistava enciklopedije, rečnike, priručnike kako bi što vernije i tačnije prevela neki tekst? Funkcionisanje sistema maternjeg i stranog jezika najbolje je vidljivo u procesu prevođenja, a javnosti je rezultat napornog rada vidljiv uglavnom u prevodu stranih televizijskih emisija i filmova naravno.

Šta se prevodi za televiziju?

Teoretičari televizije davno su primetili: “slika uvek deluje kao element nadzora” zbog čega je  odgovornost prilikom prevođenja veća. Postoji primetna razlika u prevođenju knjiga, časopisa, blogova, članaka ili dramskih scenarija za potrebe emitovanja na televiziji. Ali, napominjemo jednu stvar zajedničku za prevođenje svakog teksta: osećaj mere mora biti sveprisutan.

Ono što je ključno je raznovrsnost sadržaja koji se prevodi, spomenimo nekoliko:

– direktne slike stvarnosti
– dokumentarno-obrazovni sadržaji
– umetnički tekstovi

1) Direktne slike stvarnosti su u stvari dnevne vesti i prenosi raznovrsnih događaja. Vesti su naravno pisane osnovnim novinarskim jezikom, jezičke konstrukcije su jednostavne (kao i sintaksa i leksika). Tekstovi za vesti se pišu i retko kad se direktno, simultano prevode. Kod prenosa događaja treba obratiti dosta pažnje. Naime, tokom prenosa Novogodišnjeg koncerta, Olimpijade, ili otvaranja Svetske izložbe prevodilac (ponekad i komentator) je dužan da tačno i odmah prevede ono što se zbiva u realnom vremenu. Dakle, prevodilac mora biti brz, jasan i sažet u izlaganju.

2) Dokumentarno-obrazovni sadržaji zahtevaju na prvom mestu veliko znanje oblasti iz koje se izveštava, a zatim i besprekornu tačnost, jasnost i podsticajnost. Svi znamo kako je grozan osećaj kad doživimo raskorak između slike i teksta. „Damsel fish“ se pogrešno prevodi kao riba-devica (riba je češljoustke); riba „wrasse“ se naziva rase umesto usnača. Mora postojati apsolutna tačnost. Obavezno je vizuelno upoznavanje sa materijalom koji se prevodi – u suprotnom  dolazi do smešnih situacija kada se neki hemijski eksperiment objašnjava čudnim terminima „Although a glass is fairly smooth, it in fact has little bits sticking up“ – Iako je čaša prilično mirna, ipak se po njoj nešto kreće (tačan prevod bi bio Čaša je prilično glatka, mada ima mala ispupčenja).

3) Kod umetničkih tekstova u emisijama koje se bave analizom muzike, književnosti, filma itd. naglasak je sa tačnosti pomeren na estetičku dovoljnost, poetsku sažetost i ubedljivost. U TV drami „Orkanski visovi“ na primer, nije dobro da junakinja Kejt traži neku stvar u klozetu ili plakaru (treba prevesti reč closet) jer su ove reči mnogo kasnije ušle u savremeni rečnik. Treba upotrebiti starinsku reč dolap ili škrinja. Primera ima bezbroj.

Tehnički deo prevođenja za televiziju

Što se tehničkog dela prevođenja titlova tiče, mnogo je grešaka na sajtovima za skidanje titlova. Ne bih htela poimence da navodim o kojim se tačno sajtovima radi, ali nije mi jasno kako ne smeta osobi koja prevodi da u dva reda titla stane teksta za čitavu stranicu scenarija?

Poznata je činjenica da se sporije čita nego što se govori, prema tome, gledalac nikako ne može da razume i prati radnju i dijaloge uz više od 40 karaktera u jednom redu.

Dok su se titlovi kucali na papiru pa direktno prenosili na slajdove sa izvornim filmom- sve je bilo besprekorno. Nema više priređivanja teksta, lektorisanja od strane stručnog lica, višestepene provere prevoda. Nema preciznog titlovanja, veoma često se titlovi preskaču, brišu ili premeštaju u drugi red. Gledalac se tako (ako ne poznaje dovoljno jezik pa prečuje ton) potpuno izgubi u jurcanju da stigne da pročita i vidi sliku.

Prevod tj. titlovanje filma može biti besprekorno odrađen zadatak, ali ako tehnički nije izveden kako valja, sve je uzalud. Dakle, imajte na umu da je čitanje sporije od govora i poštujte integritet filmske slike.

Šta nam smeta u titlovima?

Prateći prevode filmova i ostalih stranih emisija koji se prikazuju na televiziji dolazi se do izvesnih zaključaka na koje želimo da ukažemo u ovom tekstu. Ima nekih specifičnih problema, promašaja takoreći na koje je dobro obratiti pažnju i koji nam mogu biti od koristiti ako se kritički postavimo prema njima.

1) Jedan od problema koji smetaju lingvistima jeste: nedovoljno stručno znanje prevodiočevog maternjeg jezika koje je ponekad nepotpuno i smešno. Te omaške, promašaji i nesrećno rešene situacije su na primer: nepoznavanje rodbinskih odnosa (imena, naziva članova šire srpske porodice). U nekim zapadnoevropskim jezicima izgubili su se, stopili jedni sa drugima ili zakržljali takvi nazivi pa za engleske reči aunt i uncle u srpskom jeziku postoje tri odvojena značenja: tetka, teča ili ujak. U titlu nekog filma bez potpunijeg konteksta nismo sigurni o kome se radi. Francuski cousin u srpskom jeziku samo je nejasna oznaka izdanka na rodoslovnom stablu (rođak). Ako u titlu piše „Tast gospođe Renije je veoma bogat čovek…“ prevodilac pravi grešku jer gospođe imaju samo svekra (beau-père). Isto tako muški lik u TV drami ne može imati svekra već tasta. Frazu „Il mio cognato“ – moj zet ili dever, (muški) prevodilac prevodi sa moj šurak. Dobar poznavalac leksike mora na ovo obratiti pažnju.

2) Neznanje pojedinih izraza. Uvek sam volela bogatstvo poslovica, idioma i izreka u jezicima. Čini mi se da današnji prevodilački rad, posebno u komercijalnim filmovima (prevod trilera, hit-serija, blokbastera) nije na zadovoljavajućem nivou. Pretpostavljam da se angažuju učenici, studenti, srednjoškolci ili elektronski online prevodioci da bi se posao što pre obavio i film sa titlom stigao u bioskope. Svega sam se nagledala i načitala poslednje decenije. Naziv filma „Single white female“ preveden je kao Neudata belkinja, film „Rain Man“ kao Pokislo čeljade, „Come to see paradise“ kao Dođi da vidiš paradajz. Doslovni prevod izraza as a frog in water preveden kao žaba u vodi. Variety show (varijete ili vodvilj) preveden kao raznovrsna priredba. „This highway has a lot of traffic at noon“ – Ovaj autoput u ponoć ima mnogo trafika?! Ove greške možda najviše padaju u oči. Za prevodioca koji sluša izgovorene rečenice tokom gledanja filma veoma je bitno da ga ono što pročita ne nervira. Evo još nekoliko neverovatnih prevodilačkih bisera: engleski izraz wish bone se ne prevodi nikako kao pileće kosti, već kao jadac. Wise guy ne znači pametan momak već pametnjaković (u američkom engleskom, kolokvijalno); provision ne znači provizija (commision) već pribavljanje, obezbeđenje, zalihe (ako je reč u množini). Jednostavno se mora koristiti literatura, ako nismo sigurni u značenje nekog izraza, to bar danas nije teško.

3) Sitne greške. Kada se iz situacije u dramskoj radnji jasno vidi i zaključuje o čemu se zapravo radi, prevodilac može sitnim jezičkim upadicama da poremeti smisao. U filmu je jedan od likova schoolmistress (nastavnica koledža) za koju prevodilac kaže učiteljica. „My late husband was…“  može značiti Moj poslednji muž (razveden od gospođe, ali i dalje živ), ali isto tako može biti i Moj pokojni muž. Mora se pratiti radnja filma. Često novi, mladi prevodioci koji tek uče jezik, prevode evropske filmove sa nemačkog ili francuskog govornog područja sa engleskim titlom, misleći da će tako ići lakše. Greška u startu. Na primer u jednom francuskom filmu postoji scena u kojoj dete kleči i drži se za nogu. Neko prilazi i kaže „C’est un enfant blessé!“ prevodilac nepažnjom upotrebljava sličnu reč iz engleskog jezika napiše blaženo dete (blessed). U stvari detetu treba zaviti nogu jer je ono – ozleđeno.

4) Kalkiranje. U lingvistici ovaj termin označava “prenošenje pojedinih reči ili izraza iz jednoga jezika u drugi doslovnim prevođenjem njihovih elemenata” pa tako “Descriptive geometry” za nepažljivog prevodioca biće deskriptivna geometrija umesto nacrtna geometrija; “ten out of ten” je čista desetka, a ne “deset od deset” (čega god); term kao termin, ali u kontekstu je trebalo prevesti mandat ili semestar; “Raw materials arrived at the factory” prevode kao Neobrađeni materijal je došao u fabriku, trebalo je prevesti kao Sirovine su dopremljene u fabriku. “A horse with white stockings” u jednom filmu bio je konj sa belim čarapama. Doslovni prevod ove fraze je za nas neprihvatljiv jer je to putonogi, putasti konj.

5) Ostale greške nastale poistovećivanjem površinske i dubinske strukture dvaju jezika. Naime, dešava se i iskusnom prevodiocu da pogreši jer nije obratio pažnju na “lažnog prijatelja”. To su parovi reči ili grafema u jezicima koji izgledaju isto, čak se isto izgovaraju, ali imaju različito značenje. Ove reči tokom prevođenja filmskog titla zaista predstavljaju problem u razumevanju konteksta. Zato, preporučujemo oprez i pamet u glavu: mislite na semantičke principe, na morfološke varijante, povezujte radnju filma sa vremenom u kom se ona dešava. Nemojte da “Герой французской кампании“ bude junak francuske kompanije (компания – društvo, udruženje) umesto junak vojnog pohoda (кампания kao ratni pohod, kampanja) . Ili da “He was born with a silver spoon” ne bude On je rođen sa srebrnom kašikom već da je mladić iz bogate kuće, imućan.

Neke od primera smo doslovno preneli iz tekstova o prevođenju za televiziju za 1982. i 1990. godinu Aleksandra Spasića i Dimitrija Buntića i knjige “Lažni prijatelji u engleskom jeziku” Živorada Kovačevića.

Piše: Valentina Branković

Udruženje književnih prevodilaca Srbije svake druge godine nagrađuje najbolji prevod na srpski jezik dela iz oblasti humanistike. Ovu nagradu Udruženje je ustanovilo 1997. godine, u znak sećanja na istaknutog prevodioca, pisca, novinara, esejiste i izdavača – Aleksandra I. Spasića (1937-1995). Prisetimo se života i rada još jednog u nizu prevodilaca koji nam je približio dela svetske književnosti i koji je srpskoj kulturnoj baštini ostavio mnogobrojne, pionirske prevode savremenih humanističkih mislilaca (From, Rajhenbah, Velek, Voren, Vajthed, Boas, Sapir, S. Langer, itd.)

Mladost i sazrevanje

Kao mladi, posleratni intelektualac, Aleksandar I. Spasić, slobodan mislilac, imao je veliku želju da promeni svest svoje generacije u vremenima zatvorenog društva, ukalupljenog mišljenja, kada su moderna shvatanja omladine slabo prolazila.

Duh slobode i otvorenosti prema svetu odveo ga je iz muške gimnazije, gde je učio nekoliko jezika, na Katedru za opštu književnost. Uporedo sa studijama pisao je književne kritike za novine. „Politika“ je u vreme pedesetih i šezdesetih godina XX veka bila rasadnik talentovanih mladih književnika i novinara pa je u Kulturnom dodataku „Politike“ pronašao svoje mesto – njegove kolumne su već tada najavile hrabarog buntovnika oštrog izraza i dobrog stila.

Od tada u stvari kreće njegov književni put: Aleksandar I. Spasić je bio saradnik „Centra za teoriju književnosti“, pisao je za „Tanjug“ (Servis za kulturu, nauku i umetnost), bio Fulbrajtov stipendista 1984-1985., u Bostonu je radio kao lektor srpsko-hrvatskog jezika. Neko vreme radio i za Televiziju Beograd, pravio serije o umetnicima, intervjuisao svetske pisce (Sarojana, Ginzberga), pravio filozofske drame, prenosio hronike Sajmova knjiga.

Zrele godine

Početkom 60-ih grupa intelektualaca, među kojima Ivan Čolović, Slavko Lebedinski i Aleksandar I. Spasić, pisali su tekstove za beogradske književne časopise i novine. Bilo je to vreme približavanja evropskih književnih standarda jugoslovenskim autorima, vreme modernizacije i uvođenja novih termina u književnost i lingvistiku. Ivan Čolović u jednom tekstu piše da je davne 1957. ova mlada grupa autora prevodila američke nove kritičare (Eliota, Vorena, Kaulija). Teorijska istraživanja Aleksadra I. Spasića bila su neprocenjiva za upoznavanje sa ruskom školom formalizma i Tagorovom tehnikom pisanja poezije.

Spasić je prevodio tekstove iz oblasti psihologije, antropologije, sociologije, filozofije, humanistike u širem smislu. Evo nekih imena autora koje smo čitali u njegovom prevodu: Erih From, Hans Rajhenbah, Sjuzan Langer, Franc Boas, Elvin Hač, Erik Hofer, Perl Bak. Nadahnuto je prevodio kako poeziju i erotsku prozu tako i enciklopedijske forme. Preveo je dva izdanja „Ginisove knjige rekorda“ 1988. i 1991. Napisao je stotine prikaza knjiga (o Štajnbeku, Hemingveju, Tagori).

Pri kraju života radio je na prevodu „Tri čoveka u čamcu“ Džeroma K. Džeroma. Na žalost taj prevod nije nikad objavljen, ne zna se ni da li je završen.

Sećanje saradnika

Sekretar Udruženja prevodilaca Slobodan Đorđević, kolega i prijatelj gospodina Spasića, u tekstu jednog književnog časopisa priseća se zajedničkog školovanja i rada:

„Zajedno smo Aca i ja preveli prvu knjigu za Nolitovu biblioteku Sazvežđa 1964. godine, „Bekstvo od slobode“ Eriha Froma. Radili smo prevod simultano: jedan od nas deset minuta diktira prevod drugom koji ima ulogu daktilografa, pa se zamenimo. Naravno, i rezultat je bio sličan onome što daju simultani prevodioci pa je iziskivao temeljnu redakciju. Uprkos takvom iskustvu, mi smo i narednu knjigu preveli istom metodom „Rađanje naučne filozofije“ Hansa Rajhenbaha. Izbijale su često nesuglasice jer je svaki prevodilac branio svoje tumačenje i rešenje. Ipak taj simultani metod prevođenja se pokazao produktivim kada smo prevodili nekoliko pesama Bajrona, Kolridža i Kitsa: zajedničko sastavljanje pojedinačnih stihova stvaralo je atmosferu igre i razigranosti.“

Citati Aleksandra I. Spasića

U traganju za autorskim tekstom Spasića, pronašla sam na članak o Ernestu Hemingveju u časopisu „Izraz“ (1961):

„Hemingvej je svojim delom pokazao da pripada onim piscima koje zovemo romantičarima.  Nikad miran, njegov junak kao i Bajronov Manferd ili Čajld Harold, odlazi gde se život najiintenzivnije manifestuje svojim čestim završavanjima. I Hemingvej i Bajron odlazili su na ratišta, pomagali oslobodilačke pokrete, tražili pravdu, pokušavali da pobegnu. Hemingvejeva traženja smrti u španskoj revoluciji, posećivanjem korida i odlaženjem u lov, čine se kao svesni piščevi napori da prevaziđe sopstvene slabosti, svoj strah i nesigurnost.“

„Ako znamo da čitamo i ako nosimo u sebi ono što knjiga treba da nam kaže, moramo priznati da je Hemingvejeva proza odraz spoja kritičkog duha i duha radosti. Njegov simbolički sistem se otkriva u epifanijama. Doslednost u pridržavanju i primeni jednog životnog načela od Hemingvejovog života je stvorilo umetničnko delo.“

Kraj teksta ćemo začiniti kratkim citatima prevoda iz knjige „Bekstvo od slobode“, Eriha Froma (1964)

 „Što važi za mišljenje i osećanje, važi i za htenje. Dok god ih kakva spoljašnja moć otvoreno ne prisili na nešto, ljudi su većinom uvereni da sami donose svoje odluke i da sami žele ono što žele. No to je jedna od naših velikih obmana. Mnoge naše odluke nisu naše stvarno, već su nam sugerisane spolja; uspeli smo sebe da ubedimo da smo sami doneli odluku, mada smo se, u stvari, saobrazili tuđim očekivanjima, gonjeni strahom od izdvojenosti i neposrednijim pretnjama našem životu, slobodi u udobnosti.“

„Najveća snaga pojedinca zasniva se na najvećoj integraciji njegove ličnosti. Poznaj samoga sebe jedna je od osnovnih zapovesti čiji je cilj ljudska snaga i sreća.“

„Metodi otupljivanja sposobnosti za kritičko mišljenje opasniji su za našu demokratiju od mnogih otvorenih napada na nju i nemoralniji – u pogledu ljudskog integriteta – od skaredne književnosti čije objavljivanje kažnjavamo.“

Intervju vodi: Ana Todorović Radetić

Kad bi mi neko postavio pitanje – šta je sve potrebno da se otvori prevodilačka agencija ili kako se usavršavati na polju prevođenja, odgovorila bih potpuno iskreno da sve što treba da se zna u vezi sa tim može da pronađe u knjizi Čedomira Pušice „Priručnik za prevodioce“.

Čedomir Pušica je prevodilac i vlasnik agencije Bel Translations. Završio je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Govori italijanski i španski jezik, pored srpskog koji mu je maternji, a živi i radi u Italiji.

• Svako ko je pročitao Vašu knjigu zna koliko je sveobuhvatna i od pomoći ne samo prevodiocima, već i onima koji žele da postanu preduzetnici u tom polju. Kako ste Vi postali preduzetnik? Koliko vremena Vam je bilo potrebno da ozbiljno uđete u posao?

– Pre svega, hvala Vam na divnom uvodu, Ana. Na ovo pitanje postoje dva odgovora, budući da se i sam termin „preduzetnik“ može razumeti na dva načina. Onako kako to ja shvatam, preduzetnik je čovek koji se aktivno bavi razvojem sopstvenih ideja i sopstvenog posla. To je pojedinac koji se trudi da ni iz čega stvori nešto, da svoje ideje i snove pretvori u stvarnost. Odlično je ako je pri tom inovativan, ali to uopšte nije ključna stavka. Veliki broj ljudi misli da je potrebna velika inovativnost da bi započeli sopstveni posao, ali realno, potrebno je samo uočiti problem sa kojim se drugi susreću a za koji vi imate rešenje, biti istrajan, sistematičan i posvećen. Doza hrabrosti je nešto što se podrazumeva.

U tom smislu, mogu reći da nisam postao preduzetnik, već da sam oduvek imao taj duh preduzetništva u sebi. Sećam se da sam još kao šestogodišnjak pravio predmete od drveta i prodavao ih vršnjacima. U ono vreme su deca u tim godinama znala odlično da barataju noževima, pa bih odeljao grančice leskovog drveta, napravio drvene noževe od njih, obojio temperama i prodavao ih. To je sve bila igra – igrali smo se prodavaca i kupaca, ali sećam se i ushićenosti kad sam dobio prave pare (to je bila ona ljubičasta novčanica od dva dinara) od vršnjaka. Pomislio sam, ovo funkcioniše!

Isto to ushićenje često doživljavam i danas kada uspem da prodam svoje usluge ili proizvode. Ono je potvrda da sam nešto uradio dobro i da sam dobro procenio potrebu drugih, a očigledno postoji zato što istinski nikad ne možemo znati da li će neka naša ideja zaista naići na dobar odziv na tržištu. Na nama je da pravimo analize i procene, da se „igramo“ i uživamo u svemu tome.

S druge strane, „preduzetnik“ je oblik organizovanja poslovanja predviđen zakonom i dovoljno je da podnesete zahtev u APR-u da registrujete svoju „radnju“ i – bingo! Postali ste preduzetnik. To je u Srbiji nešto najbliže onome što se u mnogim zapadnim zemljama zove „frilenserom“. U tom smislu, ovaj preduzetnik sam postao kada me je jedno preduzeće za koje sam mnogo radio zamolilo da otvorim preduzetničku radnju jer su za mene kao nezaposleno lice morali da plaćaju poreze i doprinose, a zbog obima posla je za njih to bio veliki izdatak. Nisam se pokajao jer mi je iste godine obim posla utrostručen. Odjednom sam svima postao „atraktivan“. Budući da o poslu tada nisam mnogo znao, bar ne u smislu svih obaveza prema državi, te da nije bilo jedne jedine knjige, priručnika ili vodiča za preduzetnike ili za poslovanje u Srbiji, već mnogo različitih publikacija, koje opet nisu bile iscrpne, odlučio sam da sva svoja iskustva beležim. Sve na šta sam nailazio u radu sam dugo godina prikupljao, sistematizovao i na kraju sve te zaključke proverio s knjigovođom i pravnicima, da bih objedinio sve na jednom mestu i proizveo kompletan vodič za svakoga ko se bavi preduzetništvom ili se upušta u tu priču bez predznanja i sa strahom od sutrašnjice.

Tako je nastao Priručnik za prevodioce. Voleo bih da sam imao ovu knjigu pre nego što sam započeo sopstveni posao, a što se mnogih drugih aspekata tiče i odmah po završenim studijama. Ne bih toliko lutao.

• Kako izgleda Vaš radni dan i da li radite baš ono što volite?

– Budim se obično oko 9. Znam da je kasno i radim na tome da to promenim. Prvo što radim je da skuvam kafu. Već sam po navici upalio i stoni i laptop računar (da se malo zahuktaju dok ne stigne kafa, hahaha) i onda imam dve opcije: ili proverim različite profile na društvenim mrežama, od ličnog Facebook naloga, preko nekoliko stranica kojima upravljam na Facebook-u, zatim LinkedIn pa sve do e-pošte (za ovo mi treba oko desetak-petnaest minuta, ali mogu da se zanesem) ili, ako sam bio dovoljno mudar i uradio ono što svima savetujem, da uveče napravim spisak stvari koje treba da završim narednog dana, krećem u rad na stavkama i polako precrtavam jednu po jednu sa tog spiska. Ima nešto katarzično u križanju stavki sa spiska. Pošto inače volim da mi je sve čisto i sistematično (ja sam zadužen za rad sa smećem u kući), ova aktivnost mi na mikro nivou omogućuje dobar osećaj završenog posla.

Uglavnom se bavim vođenjem firme Bel Translations, što podrazumeva završavanje dnevnih poslova, marketing, rad sa prevodiocima i administraciju. U određenom trenutku mogu se prebaciti na neki od mnogih projekata i raditi na njemu – a imam ih mnogo! Nedavno sam pokušao da na jednom mestu grupišem stvari na kojima radim. Napravio sam lični sajt www.cedomirpusica.com i tu naveo manje-više sve ono čime se bavim. Na primer, već više od godinu dana radim na platformi koja će omogućiti lakše povezivanje sudskih prevodilaca (sudskih tumača) s klijentima, bez obzira na to u kom delu sveta se jedni ili drugi nalaze. To je veliki posao i vrlo ambiciozan projekat, ali vreme je pred nama. Trenutno na adresi www.overeno.com postoji poziv sudskim prevodiocima da se prijave za testiranje beta verzije.

Sa prijateljem iz Brazila radim i na jednom još ambicioznijem projektu koji želim da promeni način na koji se odvijaju finansijske transakcije u svetu uz pomoć blockchain tehnologije. Aplicirali smo za fond brazilskog ministarstva i nadamo se da ćemo uspeti da dobijemo sredstva za njegovu realizaciju, ali ideja je nešto na čemu rade i mnogo veći igrači. Ukratko, želim da smanjimo broj transakcija i samim tim bankarske troškove za sve koji su uključeni u sistem.

Na svim ovim stvarima radim do nekih 5 popodne, a onda se igram sa sinom, idem na trening, večeram, pa nastavljam da se igram sa sinom dok ne ode na spavanje oko 11-12. Tada ili čitam nešto ili gledam emisije o svemiru dok i sam ne zaspim oko 1-2 posle ponoći.

• Često u knjizi spominjete koliko je važno stalno usavršavanje, rad na sebi, rad na jezicima, boravak u zemlji čiji se jezik izučava… Kako Vi usavršavate svoja znanja?

– Uglavnom čitam mnogo. To može biti i u toku dana – različite članke na internetu iz oblasti koje me ineresuju, e-knjige (otkako sam „otkrio“ Kindle mnogo praznog hoda sam pretvorio u iskorišćeno vreme), ili tradicionalne knjige, koje više i volim jer imaju svoj konkretan, materijalni oblik. Trudim se da čitam, na primer, dve knjige o poslovanju pa da presečem nekim romanom, uglavnom naučno-fantastične tematike. Primetio sam da najviše inspiracije za rad nalazim upravo tokom čitanja knjiga koje nemaju veze s poslom. Pored toga, čitam na različitim jezicima i tu se takođe trudim da variram jezike na kojima su knjige napisane. Čitam na engleskom, italijanskom i srpskom. Španski sam malo zapostavio iako sam ga studirao i na fakultetu, na institutu Servantes, kao i u Španiji. Sećam se da sam u Granadi u jednom trenutku kupio „Senku vetra“ (La ombra del viento) jer sam bio apsolutno ubeđen da je moj nivo španskog toliko visok da mogu bilo šta da čitam na izvornom jeziku. Međutim, posle pedesetak stranica sam odustao. Knjiga je napisana tako bogatim rečnikom kome nisam bio dorastao. Ali jednog dana…

Takođe, odvojim vreme da slušam onlajn kurseve na LinkedIn-u. Urađeni su sjajno i deo su platforme Lynda koju je LinkedIn kupio pre nekoliko godina. Coursera je isto tako platforma na kojoj slušam kurseve na teme koje me interesuju.

Idem na konferencije, razgovaram s ljudima… planiram da počnem s audio knjigama i podkastima – to su dve stvari koje neki od najuspešnijih ljudi svesrdno preporučuju.

• U postinformatičkom društvu u kome živimo sve češće se pojavljuju programi i alati za prevođenje. Nedavno je objavljena vest da je na tržištu predstavljen novi uređaj koji simultano prevodi sa 80 jezika. Da li koristite neki program/alat za prevođenje i da li mislite da prevodilac-osoba može u budućnosti biti u potpunosti zamenjena tehnologijom?

– Fascinira me ideja dešifrovanja jezika kao takvog i podržavam napore lingvista, inženjera i programera na približavanju naroda na ovaj način. Činjenica je da je Google Translate omogućio komunikaciju mnogima koji inače ne bi imali nikakve šanse da pročitaju nešto na drugom jeziku ili se informišu koliko-toliko o stvarima koje ih interesuju – besplatno. Pored svih kritika koje dolaze iz prevodilačkog sveta, pored svih izvrgavanja ruglu čitavog sistema zbog nekih smejurija kojima nas GT (a ima takvih sistema još mnogo) počasti, tehnologija je tu, biće samo bolja (već je na zavidnom nivou, posebno u slučaju sistema gde se kombinuje mašinsko prevođenje preko statističkih algoritama sa ozbiljnim terminološkim bazama i paralelnim korpusima tekstova koje su preveli stručni prevodioci).

Jedan od uređaja za simultano prevođenje koji se mnogo reklamirao u poslednje vreme je i „Pilot“ firme WaverlyLabs. Svaka čast svima koji stoje iza toga. Inače, „voice“, tj. glasovni sistemi su nešto što je u začetku, iako su daleko stigli, ali i nešto što predstavlja budućnost. Čuli ste za Siri, Alexa?

Da se vratim sada na pitanje i napravim jasnu razliku između ovih alata/uređaja i prevodilačkih alata/programa koji pomažu prevodiocima na drugi način. Razlika je ogromna. Ova druga kategorija alata, poznatih i kao CAT (computer assisted translation) alati, ne prevode tekst, već pomažu prevodiocu da radi sa različitim formatima teksta (.xml, .indd, .html, .properties, itd, da ne pominjemo Word, Excel i ostalo), da zadrži konzistentnost prevoda (preko internih alata za osiguranje kvaliteta), omogući mu dosledno korišćenje terminologije (baze termina pravite sami ili koristite baze koje vam pošalje klijent) i još mnogo toga. Iako ovi alati imaju mogućnost povezivanja sa dodacima za mašinsko prevođenje, njihova namena je prvenstveno da olakšaju prevodiocu da svoj prevod uradi lakše i stilski ujednačenije. Na kraju, ne znači da će neko biti bolji prevodilac ako koristi ove alate, ali mu oni otvaraju čitav novi svet mogućnosti i olakšavaju u najmanju ruku kontrolu kvaliteta.

Ja koristim memoQ, prezadovoljan sam, preporučujem ga svima i držim obuke za korišćenje ovog alata. Naravno, na tržištu postoje mnogi drugi alati (SDL Trados, Memsource, CafeTran Espresso, XTM, itd.).

U jednom svom članku sam davno napisao da će mašine zameniti one prevodioce koji prevode kao mašine. I danas sam siguran da je tako. Pored toga, u određenim oblastima će sve više biti zastupljen mašinski prevod – tehnička dokumentacija, IT. Neke kolege koje rade u ovim oblastima već su mi rekle da je osetan pad u obimu njihovog posla i da se sve više od prevodilaca u tim oblastima traži post-editing, odnosno da čovek pregleda rezultate mašinskog prevoda i da izvrši potrebne korekcije.

Ja sam odavno odabrao da se posvetim oblasti koju mašine neće moći da preuzmu bez ljute borbe bar u skorije vreme – marketingu. Kreativnost je još uvek nepristupačan teren za mašinu. Uz razvoj veštačke inteligencije, pitanje je koliko će to trajati, ali čak i u slučaju da mašine uspeju da nam uzmu i taj deo kolača, treba im zahvaliti. Neka rade kad su lude. Mi ćemo ispijati koktele i uživati u životu.

• U knjizi govorite koliko Vam je pomoglo to što ste bili aktivni na prevodilačkom sajtu Proz.com. Da li je to bila prelomna tačka u Vašoj karijeri i koliko je vremena potrebno da bi prevodilac dobio neki od poslova sa sajta? Ili da uopšte shvati kako funkcioniše?

– Jeste. Kada pogledam unazad, taj sajt mi je najviše pomogao da shvatim da postoje dva tržišta – lokalno i globalno, premijum tržište, gde pored toga što ste prevodilac morate biti stručnjak za datu oblast na jednom i na drugom jeziku i poznavati materiju jednako dobro ili bar približno dobro kao ljudi iz branše, i nižerazredno tržište. Ovo je uprošćen prikaz dve krajnosti. Tržišta ima mnogo više, ali su mi taj sajt i forumi koje sam tu svojevremeno čitao pomogli da shvatim da je stvarnost drugačija od onoga što se dešava samo oko mene. O tom svom putu sam i pisao u knjizi.

Pomenuću i ovde da je meni do prvog posla trebalo da prođe godinu dana, ali nisam imao plaćeni profil. Otprilike je to i neko vreme koje je potrebno jer pre svega treba da izgradite profil. Ono što je promenilo čitavu stvar je plaćeno članstvo. Tada sam počeo da dobijam mnogo ponuda, mogao sam da učestvujem među prvima i u slanju ponuda i vremenom sam se etablirao. I danas tvrdim da je Proz dobar sajt jer vam daje određenu vidljivost i za bolje klijente, ne samo za one sa plićim džepom. Na kraju, sami birate za koliko ćete da radite.

Najbolji savet koji mogu dati bilo kome, a koji sam i ja čuo od nekoga i koji funkcioniše je – napravite svoj sajt, uložite u njega i nastavite da radite na njemu. Nije dovoljno samo postaviti sajt. To je prvi korak. Potrebno je aktivno raditi na njemu.

• Spadate u autore i prevodioce kojima nije samo bitno da unapređuju svoj posao, već i da edukuju klijente i kolege. Na našem tržištu postoje agencije koje obaraju cene na uštrb kvaliteta i nanose štetu prevodiocima koji su se ozbiljno specijalizovali za svoju oblast prevođenja. Koja poruka je najbitnija koju biste podelili sa svojim kolegama ili poručili klijentima?

– Klijenti su dovoljno mudri da ih ne treba edukovati. Stavite se u njihovu kožu. Svako kupuje ono što mu treba i ima ideju koliko za to može da odvoji. Ima i pravo da zahteva od prodavca popuste, niže cene, odloženo plaćanje i sve ono što predstavlja uobičajeno tržišno ponašanje. Zastanite na momenat i pomislite šta sve možete kupiti u gradu. Ima mnogo prodavnica različite robe. Imate i pijacu. Kada želite da kupite nešto, manje-više znate gde ćete da svratite u zavisnosti od budžeta kojim raspolažete i robe koja vam je potrebna. Na nekim od tih mesta ćete se cenjkati, na nekim sigurno nećete. Napravite svoj biznis po meri koja vam odgovara.

Što više uložite u sebe i svoj posao, to ćete se više odaljiti od pijace i približiti radnjama luksuzne robe. To se ne dešava preko noći jer niko se nije naučen rodio. Sarađujte s kolegama, napravite ekipu, pomažite jedni drugima stručnošću, savetima. Svaki proizvod ima svog kupca, a na luksuznim proizvodima se najviše zarađuje. Onaj dodatni napor na pružanju bolje usluge može značiti mnogo veći finansijski dobitak. Na svakome je da odabere svoje tržište.

• Kao osoba koja u svetu prevođenja uvodi novitete, koje su to zanimljivosti i novosti koje biste nam predstavili?

– Ne bih baš rekao da uvodim novitete. Kao što sam gore pomenuo kada je reč o preduzetništvu, nije ni potrebno uvoditi novitete, već prihvatiti i primeniti najbolju praksu. U tom smislu, nadovezaću se i na savet koji sam upravo gore dao. Jedna od stvari na kojoj radim u poslednje vreme i to s velikim uspehom jeste rad s kolegama prevodiocima, gde poveravam svoj rad drugome na korekturu i lekturu jer, koliko god smo dobri, drugi par očiju može da primeti nešto što lično nikada ne bismo uspeli. Ovde pre svega mislim na neka stilska rešenja koja mogu samo da unaprede tekst – na zadovoljstvo klijenta. Druga važna novina koju sam uveo je saradnja sa stručnjacima iz date oblasti. Lično se specijalizujem za marketing, korporativne finansije i računovodstvo, privredno pravo i poljoprivredu. Imam stručnjake iz svake od ovih oblasti s kojima sarađujem i koji daju onaj dodatni kvalitet koji pomera granicu. Ovo je možda najveća promena u mom radu do koje sam došao zahvaljujući savetima nekih drugih ljudi koji su već oprobali taj sistem i uvideli da je ta mala promena dovela ogromnu promenu u njihovom poslu. Zato je bitno učestvovati na međunarodnim grupama i čuti iskustva iz sveta.

• Koji biste savet dali mladim ljudima koji su nadareni za jezike? U kom smeru krenuti?

– Pratite novac. Ljubav za jezikom je nešto prelepo, omogućuje vam ne samo da naučite jezik, već da se upoznate sa kulturom, sa svetom. Jeste kliše, ali je i tačno. Filolozi su izuzetno zanimljivi ljudi, čitaju puno, prate aktuelnosti, vedri su. Bar dok su na fakultetu, haha! Da bi uživali u svom poslu i zadržali vedrinu, potrebno je prvo da imaju posla. Pomenuo sam primer španskog. Ja sam taj jezik voleo još u srednjoj školi i učio ga što samostalno, što sistemski. Međutim, posla sa španskim ima vrlo malo, toliko malo da uopšte i ne radim prevode u kombinaciji španski-srpski. Razlog treba tražiti u ekonomskoj razmeni dve zemlje. Ekonomija je glavni pokretač razvoja, a ukoliko nema velike trgovinske razmene između dve zemlje, onda nema ni mnogo posla za prevodioce. U tom smislu, razmislite o engleskom (broj jedan i bez obzira što ga svi „znaju“), italijanskom, nemačkom, francuskom. Pronađite podatke o trgovinskoj razmeni Srbije i svoju odluku bazirajte na njima i na ličnim preferencijama. Takođe, imajte u vidu sektor u kome želite da radite. Ako završite filološki fakultet, onda upišite master na nekom drugom fakultetu (na ekonomiji, FON-u, itd.) da biste dobili i zvaničnu specijalizaciju. Mnogo kolega upisuje master iz oblasti marketinga! To vam otvara mnoga vrata.

• I jedno neformalno pitanje. Budući da prevođenje (i ne samo prevođenje) podrazumeva rad uz dugo sedenje za kompjuterom, potrebno je pronaći ravnotežu i u fizičkom smislu. Recite nam nešto više o sportu kojim se bavite.

– Bavim se, uopšteno govoreći, borilačkim veštinama i borilačkim sportovima. Konkretno, treniram boks, kik boks i džitkundo (jeet kune do). Za ovo poslednje je malo ko čuo, ali reč je o borilačkoj veštini koju je razvio legendarni Brus Li. To je veština ulične borbe, samoodbrane u realnim situacijama. Treniram 5-6 dana nedeljno, a pored toga sam i instruktor i držim treninge kik boksa. Povremeno učestvujem i na turnirima, a redovno idem na seminare s najvećim eksponentima JKD-a u svetu.

Ovo je strast i ozbiljan hobi koji mi zaista pomaže da u ravnoteži držim i duh i telo. Daje mi samopouzdanje za svaki dan, za sve situacije i daje mi volju da prebrodim i najveće probleme. Da ne govorimo o tome koliko me je trening podmladio! Uz pravilnu ishranu i navike, menja ti život. Dok odgovaram na ovo pitanje, razmišljam da bi trebalo za 15 minuta da krenem na trening!

Za sam kraj – citat nepoznatog autora koji se nalazi na koricama priručnika, a tiče se stalnog usavršavanja – „Ako ste najpametnija osoba u prostoriji, onda ste u pogrešnoj prostoriji.“

Napisala: Valentina Branković

Miodrag Ibrovac (1885-1973) je bio prevodilac stare garde. Malo je podataka od kojih bismo mogli napraviti slagalicu njegovog života i rada.

Iz nekolicine pisanih izvora, donosimo nekoliko činjenica koje su izuzetno vredne spomena.

Na žalost, podatke o njegovom ličnom životu teško je pronaći.

Znamo samo da je Miodrag Ibrovac bio uvaženi profesor francuskog jezika gimnazije Realke (danas je tu Pedagoški muzej) i II beogradske gimnazije.

Što se njegovor rada tiče, u „Analima Filozofskog fakulteta Beograda“ za 1968. godinu posvećenom profesoru Ibrovcu objavljena je bibliografija njegovih radova.

Taj prilog broji preko 200 bibliografskih jedinica u koje spadaju ne samo njegovi prevodi sa francuskog, bugarskog i ruskog na srpski već i prevodi sa srpskog na francuski jezik i vredni ogledi i kritike dela svetske književnosti. U elektronskoj bazi podataka Narodne biblioteke Srbije i biblioteke Matice srpske postoji 115 bibliografskih zapisa u kojim je Ibrovac prevodilac ili samostalni autor.

Dragoceni prevodi sa francuskog jezika i nagrade

Profesor Ibrovac je među prvim našim prevodiocima prevodio Alfonsa Dodea i Bleza Paskala.

Roman Dodea „Numa Rumestan“ na srpskohrvatskom jeziku izdat je u Sarajevu 1918. godine, a „Misli“ od Paskala izdala je 1965. beogradska Kultura.

Možda najvredniji poduhvat profesora Ibrovca je prevod na francuski jezik izabrane poezije sa ovih prostora. Naime, francuska izdavačka kuća Delagrave je 1935. objavila „Antologiju jugoslovenske poezije XIX i XX veka“(Anthologie de la poésie yougoslave des XIXe et XXe siècle).

Za ovo obimno, informativno i sadržajno delo Miodrag Ibrovac je dobio i naučno priznanje Francuske akademije nauka. U Jugoslaviji, na žalost, nikada nije dobio veliko priznanje za svoj rad.

Utešni je dobitnik sedmojulske nagrade za životno delo, a za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je tek u poznim godinama (80), što nije za ponos intelektualnoj zajednici Jugoslavije. Ostavio nam je stotinu odličnih prevoda.

Ovde navodimo tek nekolicinu naslova: sa francuskog jezika preveo je „Karakteri ili naravi ovoga veka“ Žana de la Brijera, sa bugarskog jezika preveo je „Pripovetke“ Elina Pelina  i „Idile“, zbirku priča Petka Todorova; napisao je ozbiljne eseje „Gete i Francuzi“, „Vuk i Francuzi“ i desetine književnih prikaza i ogleda.

Njegoš u prevodu

Veliki rad i trud Miodrag Ibrovac je uložio u prevod Njegoševih stihova.

Književni kritičari i poznavaoci francuskog jezika često su pohvalno pisali i njegovim prevodima. Svi se slažu da je njegov prevod „superiorniji, verniji, poetičniji i lakši za čitanje od ostalih prevodilaca„.

Miodrag Ibrovac je prevodio Njegoševu poeziju sa punim razumevanjem – uspeo je da Njegoševe jasne i snažne stihove prevede u kratkom i isto tako snažnom obliku. Iako Njegoševi stihovi zahtevaju i u srpskom jeziku objašnjenja (o ličnostima i događajima, o poslovičnom duhu jezika, aluzije, satira, ironični dijalozi) profesor Ibrovac je uspeo sve da ih poveže i izbegne tumačenje u originalu.

Prevodilac Krunoslav Spasić jednom prilikom napisao je:

“Kada se govori o jugoslovenskim pesnicima, Njegoš je najteži za prevođenje. Ako jedan stilista kao Miodrag Ibrovac, koji je dobio nagradu Francuske Akademije za svoj savršeni francuski jezik, nije uspeo da dočara u prevodu poeziju, melodiju i druge osobine tipične za Njegoša, ima razloga verovanje da niko drugi nije ni mogao to bolje da uradi.

Zato treba žaliti što prof. Ibrovac nije preveo ceo „Gorski vijenac“. Pošto su prevodi „Gorskog vijenca“ na neke druge jezike tako cenjeni, iako su ih uradile osobe manje kvalifikovane od akademika, to samo dokazuje da je francuski jedan od jezika koji su najmanje pogodni za prevođenje Njegoša. Idealan prevod na ovaj jezik morao bi imati osobine jezika i stila „Pesme o Rolandu“, Kornejevog „Sida“, „Legende vekova“ Viktora Igoa i sve to nadahnuto uzvišenom snagom, lapidarnošću, rečitošću i monumentalnošću jezika velikog pesnika Njegoša.“

 Slede citati iz knjiga koje se retko nalaze, a koje je napisao profesor Ibrovac:

Citat iz eseja „Vuk i Francuzi“(1966):

„Vuk Karadžić je još u mladosti stekao izvesna znanja iz helenskog, latinskog i staroslovenskog jezika. Prelazak u Srem doveo ga je u dodir sa svim jezicima tadašnje Austrije.

Najzad, ženidba sa Anom Kraus i boravljenje u Beču podrazumevali su sve temeljnije znanje nemačkog jezika. Izloženost uticajima raznih jezika, praktična višejezičnost kod mudrog i osetljivog čoveka za posledicu je imala opštu višekulturalnost, što je bitna odlika i prvi preduslov prevodilaštva.

Svest o veličini svog truda i njegovoj trajnoj vrednosti uz spremnost da se stvoreno stalno preispituje nalazimo u predgovoru za „Novi zavjet Gospoda našega Isusa Hrista“: [Vukove reči] ‘ja sam se trudio što sam više mogao i oko vjernosti i oko jezika; ali pored svega toga truda ne mogu reći da se neće naći pogriješke i u jednome i u drugome: jer ljudski posao nikakav ne može biti bez i kake pogriješke‘“

Citati iz eseja „Gete i Francuzi“ (1933):

„Gete govori francuski sa nešto teškoće, ali korektno; ta se teškoća oseća samo po pauzi koju čini između reči. Ona nije bez izvesne čari, i čak često daje vrednost onome što kaže. U Geteovim pismima na francuskom, stil je bolji od sintakse, a ova bolja od pravopisa. Ma kako to zvučalo paradoksalno, mladi Nemci služili su se u borbi protiv francuskog uticaja francuskim oružjem –od slobodoumnih enciklopedista, od ushićenog rušioca Rusoa, od novog dramskog teoretičara Didroa, od samog zajedljivog Voltera. Didrou se divio, ali delo u kome Gete najosudnije ustaje protiv buržoaskih konvencija i tradicionalnog morala, ‘za prirodna načela’ to su Jadi Mladog Vertera (1776).“

„Lepotu francuskih klasika Gete je osetio tek u Vajmaru, u aristokratskoj sredini; tada pokazuje sve veći interes za francuska pozorišna dela, prevodi na nemački Volterov „Tankred“ i iznosi ga na scenu.“

„Gete je pokazivao stalan i sistematski interes za francusku književnost, kao i za ostale pojave francuskog kulturnog života. Skoro o svim piscima je dao svoj sud koji je možda površan i nepouzdan u mladosti, bivao sve dublji i samosvojniji u zrelim Geteovim godinama. Gete priznaje veliki dar Viktoru Higu [Viktor Igo], ali ne podnosi njegovu preteranu sklonost za antiteze i negovu izveštačenost, naročito u ‘Bogorodičinoj crkvi u Parizu’.“

„Kao što je nepristrasno sudio o francuskim piscima, tako je isto cenio sva preimućstva francuskog jezika. Gete je u francuskom jeziku osećao duh i temperament francuskog naroda: njegov društveni karakter, njegove logičarske, besedničke i diplomatske odlike. Ali on je isticao i ono što je smatrao kao naličje ovih osobina: izvesna prećutkivanja, površna, konvencionalna ćaskanja, izveštačene perifraze, izvesnu skučenost i suvoparnost.“

Piše: Valentina Branković

Nada Ćurčija-Prodanović jedna je od neizmerno važnih prevodilaca Srbije i regiona koja je fenomenalno umela da spoji znanje i ljubav prema poslovima koje je obavljala. Priča o Nadi Čurčija-Prodanović je prilika da se prisetimo sjajnih i uspešnih žena u poslu prevodilaštva.

Rođena je u Banja Luci 1923. godine, ali je od Drugog svetskog rata živela u Beogradu.

Studirala je prava, završila višu muzički školu i vanredno diplomirala engleski jezik preko British Council-a. Zasluženo je posedovala zvaničnu licencu Cambridge Diploma of English Studies. Nekoliko godina je bila zaposlena kao profesor klavira u baletskoj školi „Lujo Davičo“ u Beogradu.

Zahvaljujući ovom bogatom iskustvu napisala je roman za mlade “Ballerina” na engleskom jeziku.

Živela je životom umetnika, intelektualca, kosmopolite. Pored neosporno širokog obrazovanja, gospođa Nada Ćurčija-Prodanović mnogo je više poznata po fantastičnim prevodima knjiga sa srpskohrvatskog na engleski jezik i obratno.

Preko British Council-a nekoliko je puta posetila Veliku Britaniju u potrazi za materijalima, nastojeći da svojim boravkom unapredi međusobne odnose Velike Britanije i Jugoslavije. Uvek je uspevala. I uvek odlično informisala jugoslovensku publiku o razvoju britanskog pozorišta i anglosaksonske književnosti. Dobitnica je nagrade za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Preminula je 6. novembra 1992. godine.

Profesionalni i kreativni pristup prevodu

Na izvanredan način Nada Ćurčija-Prodanović kombinovala je književni stil sa formom. Nije se zadržavala na pukom prevodu – išla je mnogo dalje. Prerađivala je pripovetke u drame – za radio i televiziju, pisala romane i objavljivala tekstove u književnim časopisima. Izdvajamo glavne teme njenog rada.

1) Početak rada u prevodilaštvu

Prevođenjem se intenzivno bavila od 1950. godine. Za dvadesetak godina prevela je preko stotinu naslova, koji su nam veoma poznati: Staklena menažerija, Pobuna na Kejnu, pozorišni komad B. Šoa Kandida, Idealni muž, Doručak kod Tifanija itd. Na početku svoga rada prevodila je na srpskohrvatski jezik moderne engleske i američke pripovetke, drame i klasična dela anglosaksonske književnosti.

2) Radio drame

Drame su joj bile omiljeni žanr. Sa uživanjem je radila prevod drama, ne samo za izdavačke kuće već i za film, pozorište, radio i televiziju. Tako je ušla u svet radio drama i postala veoma traženi prevodilac, najviše u Jugoslaviji i Engleskoj. Radio-drame su u to vreme bile veoma slušane širom sveta. I danas ima zaljubljenika koji strastveno čuvaju kolekcije radio-drama.

Prva narodna priča koju je Nada Ćurčija-Prodanović prevela na engleski jezik i priredila u radio-dramu bila je “Biberče” (Peppercorn). Ova drama emitovana je 1957. preko radio Londona (BBC). Uz veliki trud, priredila je još desetak narodnih priča u formi dramskog dijaloga, sve sa ciljem da osveži i modernizuje narodne pripovetke sa prostora Jugoslavije. Sledećih godina neke od ovih drama emituju i radio stanice u Danskoj, Švedskoj, Norveškoj i Nemačkoj. Tako je velikom broju mladih ljudi velikih država Evrope omogućila da se preko radija upoznaju sa predivnim pričama naroda Jugoslavije.

3) Mitovi, legende i prepričane epske pesme na engleskom jeziku

Pročitavši na engleskom jeziku Ruske pripovetke i legende Nada Ćurčija-Prodanović pomislila je da su naše narodne priče još bolje, svežije, ali napisane jezikom malog naroda ostaju neotkrivene za ostali svet. Zato je prevela na engleski jezik “Mitove i legende”naroda Jugoslavije, a onda je izdavač predložio još jednu verziju, pristupačniju odraslom čitaocu. Tako je nastala predivna knjiga “Yugoslav Folk Tales”. Iz štampe je u Jugoslaviji prvo izdanje izašlo 1960, a drugo 1966.

U Americi su dva izdanja objavljena 1957. i 1960. godine. Knjiga je prevedena i na japanski jezik.

“Yugoslav Folk Tales” obuhvata 29 odvojenih priča među kojima: bajke, legende, basne, pripovetke.

Izbor je napravila iz antologije Vuka Karadžića i Jaše Prodanovića. Odabrala je priče koje najbolje ilustruju duh i mentalitet našeg naroda, smisao za humor i fantastiku i svedoče o vekovnom bogatstvu narodne mudrosti. Knjiga je naišla na sjajne kritike u književnom svetu i u tadašnjoj štampi:

“Fantastičan spoj svežeg, lokalnog načina pristupa prevođenju tako složene teme. Rečnik je prikladan, ekonomičan, a stil pisanja duhovit.”

Uspeh je bio vetar u leđa, pa je Nada Ćurčija-Prodanović 1963.  napisala tj. prevela na engleski jezik i priredila zbirku priča “Heroes of Serbia”. U njima se posvetila prepričavanju srpske narodne epske pesme nastale posle kosovskog boja. Priče su veoma zanimljive – mali osvrt na istorijske događaje i legende: The Building of Ravanica, Tsar Lazar and tsaritsa Militsa, The Maiden of Kossovo, Kralyevich Marko and the Vila, Kralyevich Marko Abolishes the Wedding tax etc.

Kao u svakoj našoj epskoj pesmi tu je obavezna metafora u portretisanju Kraljevića Marka, cara Dušana i ostalih vitezova Kosovskog boja. Svi su prikazani kao hrabri junaci koji se bore protiv osvajača. U Americi je knjiga “Heroes of Serbia” izašla 1964. Neku godinu kasnije prevedena je i na holandski i italijanski jezik. Čak je i ugledni “Tajms” pohvalio originalost izdanja, opremu knjige, ilustracije i perfektan stil pisanja na engleskom jeziku.

4) Pisac romana

Recepcija prevedenih priča kod mladih ljudi bila je odlična. Sledeći svoju intuiciju Nada Ćurčija-Prodanović se oprobala i kao pisac. Napisala je 1961. roman “Ballerina” na engleskom jeziku za izdavačku kuću Oxford University Press. Ovaj tinejdž roman je nastao na osnovu njenog ličnog iskustva kao predavača u školi. Odlično štivo za današnje starije osnovce i srednjoškolce, “Ballerina” je pisana na tečnom i jasnom engleskom jeziku, sa naročitim smislim za psihologiju mladih, sa nenametljivom porukom da trud, rad i ljubav prema pozivu pobeđuju sve prepreke. Roman je naišao na odlične kritike, posebno u inostranstvu, u Britaniji i Holandiji.

5) Izbor nekoliko prevoda Nade Ćurčija-Prodanović

U katalogu Narodne biblioteke Srbije, uvaženi prevodilac Nada Ćurčija-Prodanović ima više od osamdeset naslova. Neke od knjiga u njenom prevodu koje smo čitali, na srpskom i na engleskom jeziku su:

# Antologije: “Moderne engleske pripovetke” i “Moderne američke pripovetke”;

# Romani i drame: Fielding Burke, “Sinovi stranca” (Sons of the stranger); Williams T. “Staklena menažerija” (The Glass Menagerie); Rattigan, T. M. “Duboko plavo more”(The Deep Blue Sea) i “Brauningova verzija” (The Browning Version); Austen, Jane, “Mensfild park” (Mansfield Park);

Osborne, J. “Osvrni se u gnevu” (Look Back in Anger); Pinter, H. “Bez pogovora” (The Dumb Waiter); Shaw, G. B. “Milionerka” (The Millionairess); drama Dobrice Ćosića “Otkriće”(The Revelation, adaptacija Jovan Ćirilov i Miroslav Belović); Kapote, T. “Doručak kod Tifanija” (Breakfast at Tiffany’s) i mnoge druge.

# Radio drame na engleskom jeziku: “The Magic Ring”, ”A Mansion neither in the Sky nor on the Earth”, ”The Tsar’s Son and the Dragon”, “The Poor Youth and  the Fox”.

Nada Ćurčija-Prodanović je pisala književne kritike i prikaze za naše i strane književne časopise.

I danas ozbiljne izdavačke kuće objavljuju klasike sa njenim prevodima. Dereta je 2014. objavila Kastanedino “Učenje Don Huana”, Nova knjiga plus i Liber novus su 2014. i 2016. objavili roman “Mensfild park”. Alnari je 2005. objavio “Homerovu kći” Roberta Grevsa.

Piše: Ana Todorović-Radetić

Jugoslovensko dramsko pozorište
Prema romanu Alena Lajtmana
Režija: Slobodan Unkovski
Glumci: Dragan Mićanović, Radovan Vujović, Anita Mančić, Branko Cvejić, Branka Petrić, Nataša Tapušković, Marija Vicković, Milena Živanović, Milica Gojković, Marko Grabež, Vučić Perović, Joakim Tasić i Filip Đurić
Autor dramatizacije: Rusomir Bogdanovski
Dramaturgija: Jelena Mijović
Scenografija: NUMEN/FOR USE
Kostimograf: Lana Cvijanović
Kompozitor: Zlatko Origjanski
Scenski pokret: Dimitris Sotiriu
Foto: Nenad Petrović

Američki fizičar i pisac Alan Lajtman autor je svetskog bestselera „Ajnštajnovi snovi“ na čijem tekstu je zasnovana istoimena predstava koja se igra u JDP-u od oktobra 2017. godine. Autor smatra da se „nauka i umetnost dopunjuju u čoveku i da je samo tako ljudsko biće kompletno.“ Da umetnost traga za unutrašnjom istinom, a nauka za istinom u spoljašnjem svetu, obe izražavajući ono što je ljudsko u nama.

U predstavi „Ajnštajnovi snovi“ ne postoji klasično definisana priča koja drži protagoniste na okupu. Gledaoci koji očekuju standardnu dramsku fabulu sa zapletom i raspletom mogu se razočarati. Nema jasne dramske radnje – samo okviri, putokazi, spoljašnji ili unutrašnji.

Centralna uloga u delu je ideja.

Ideja i razmišljanje o vremenu, o postojanju ili nepostojanju života van čovekove svesti. Sa oblescima ljudskih (tragičnih) sudbina u njemu.

Ambijent predstave smešten je na brodu kojim plovi dvadesetšestogodišnji Ajnštajn, kada odlazi u Ameriku i zauvek napušta nacističku Nemačku, koja mu je oduzela imovinu i izbacila ga sa univerziteta. Taj zamišljeni prostor ujedno predstavlja i unutrašnjost snova velikog naučnika koji su „preuzeli vlast nad njegovim istraživanjem“ u tom burnom periodu, kao i razmišljanja koja njegovi snovi donose.

Pre pokušaja sagledavanja fragmenata Ajnštajnovih snova ili onoga što je autor Lajtman mislio da su Ajnštajnovi snovi, bilo bi dobro osvrnuti se na režiju i scenski izraz komada.

Već ulaskom u salu i publika postaje deo scenografije, budući da je sam prostor iznad sedišta podeljen konopcima u koordinate u koje se gledaoci smeštaju. Minimalistička scenografija veoma je efektno dopunjena svetlom kao važnim nosiocem dinamike scenskog zbivanja, ali i maštovito stilizovanim kostimima koji takođe nose svoje poruke. Pod zadnjeg dela scene prekriven je vodom, predstavljajući okean kojim brod plovi, ali i simbolički protok (ili statičnost) vremena…

Maštovitost reditelja stvorila je nestvaran dramski prostor u kome se pojavljuju nesvakidašnje i iluzorne ličnosti, delići snova ili realnosti. Prepoznavanje potrebe Jugoslovenskog dramskog pozorišta za prikazivanjem ovakve vrste predstave vredno je pohvale.

U kontemplativnom toku radnje, gde je vreme „kružno savijeno“, a svet se ponavlja, „do tančina, beskonačno“, zadatak reditelja je da izdvoji baš one scene i poruke koji su bitne za publiku i predstavljaju nukleus u njegovoj interpretaciji Ajnštajnovih snova o vremenu.

Izlazi iz stereotipa i u tom smislu predstavljaju pravo osveženje, ujedno sačuvavši jedinstvenost i koherentnost duhovitog scenskog pokreta i kolektivne energije glumaca. Tek, svako od glumaca dobio je svoju šansu da u toku izvođenja zablista i u svom individualnom nastupu, poput čarobnjaka, verodostojno prenoseći trenutke mašte iz svojih bića u naša.

Vizuelno, predstava je dinamična, estetski lepa, razigrana u dizajnu, a ujedno svedena, i na prvi pogled se može reći – vedra.

Suštinski, isprepletenost materijalnog i duhovnog, ne samo individualnog, već i kolektivnog, tragična je u svom ponavljanju, sa akcentom na čovekovoj usamljenosti u tom večnom beskraju. Lične dubine koje tamnuju u varijetetima protagonista mogle su, čini se, biti opisane malo ozbiljnijim filozofskim ili naučnim jezikom. Sve ostalo ide u prilog tom širokom i zavodljivom, neuhvativom prostoru, toliko potrebnom umetničkom delu, a podređenom mašti i ličnom tumačenju.

Skala osećanja i stanja likova nije precizno data, namerno. Sve može biti istina, ali i ne mora. Njihova međusobna povezanost, bilo rodbinska ili metafizička, isplivava pred našim očima i mi gledamo osobe koje smo i mi sami, a opet ne znajući da li je sve opsena, varka.

Odnos čoveka prema ženi, deteta prema majci i obrnuto, odnos ljubavnika, običnog radnika kog je neki događaj iz prošlosti „zalepio“ u nekom trenutku ili kompleksu predstavljaju razna lica i naličja čoveka koji sagledava samog sebe u vremenu koje prolazi i od kog ne može da pobegne. Teorija o predestinaciji, u narativu žene iz budućnosti, koja za sebe kaže da je „inertni gas, utvara, dvodimenzionalno telo bez duše“ predstavlja možda i najteskobniji momenat komada u koji ne želimo da poverujemo.

Fragmenti razmišljanja o isprepletenosti prošlosti i budućnosti, uzroka i posledice smenjuju se velikom brzinom.  Jedan od najmagičnijih trenutaka predstave može se učiniti kada balerina koja pleše u vodi predstavlja svet u kome je budućnost unapred određena, kao i svaki njen pokret, budućnost koju ne možemo da promenimo… U tom trenutku ostajemo utopljeni u ideji da je vreme apsolutno, da ne teče i ne ostavlja prostor događajima. Da su samo trenuci osvetljeni, a mi samo puki posmatrači svojih života.

Iako je humoristični aspekt predstave bio možda potpuno neočekivan, kada se bolje razmisli, svi snovi u tom okviru relativnog i apsolutnog bili bi preteški za poimanje upravo bez tog duhovitog pristupa. Baš takav je i deo o mehaničkom i telesnom vremenu, gde ljudi puštaju da ih vodi bilo sat na ruci ili njihovo telo.

Sagledali smo i trenutak u svetu u kome vreme teče unazad i scenu sveta u kojoj ljudi žive samo jedan dan. Videli smo svet u kom je vreme prestalo da teče (kada se dogodi ljubav), kao i svet bezbrojnih kopija, gde mnoštvo mladića svira violinu na isti način…

I svet u kome vreme ima tri dimenzije i svi događaji u njemu se odvijaju istovremeno…

Pred sam kraj komada brod kao da stiže u Njujork, gde ljudi jure kao sumanuti, opterećeni brzinom, jer „vreme je novac, a cilj je sticanje prednosti nad konkurencijom“.

Gde je to centar vremena ili jedino mesto gde vreme stoji, pitaće se Ajnštajn u predstavi.

 „Život je sud ispunjen tugom, ali je plemenito živeti, a bez vremena nema ni života…“ „Jedini način da se preživi je – da se umre!“, progovaraju junaci ovog dela.

Poslednja scena. Podijum broda se podiže i sledi setan Ajnštajnov monolog u kome se, između ostalog, pita koji je danas dan…

Svetla se pale, platforma se spušta, a glumci koji su nam pokazali kako „vreme izlazi iz zgloba“ dobijaju aplauz.

U svetu u kome svi negde jurimo i žurimo, ni sami ne znajući da li ćemo svoje živote ponovo nekada živeti, onako kako je to Ajnštajn sanjao, publici jedino preostaje da se zapita kakav je njen odnos prema sopstvenom vremenu koje tako brzo otkucava u odnosu na apsolutno.

I koji su to trenuci vremena u kojima smo ostali „zalepljeni“ ili zaleđeni, skamenjeni, gde smo to zapeli. Jer, možda je baš tu čvor, rekao bi Šekspir.

Naša prevodilačka agencija raspolaže timom usko specijalizovanih prevodilaca za engleski i srpski jezik iz oblasti ekonomije, informacionih tehnologija (IT), medicine, psihologije, bankarstva, politikologije, prava i dr.

Uspešno i sa zadovoljstvom prevodimo akademske radove – od eseja, naučnih radova, preko knjiga i udžbenika, sve do master radova i doktorata, raznih publikacija, istraživačkih tekstova i patenata.

Kredibilitet je ključna reč prilikom ovakve vrste rada – klijenti koji nam poveravaju svoj rad na kome su radili godinama sigurni su da njihov rad neće biti prosleđen nekom trećem licu i time ugrožena njegova privatnost, a rad mora da bude preveden na najvišem mogućem, akademskom nivou.

Poznavanje materije pri tom je od ključnog značaja, ne samo radi prevođenja određenog teksta, već i radi tumačenja teksta koji često nije nimalo lak za razumevanje, jer kao što i sam naziv kaže, spada u naučno štivo. Zbog toga je veoma često neophodna saradnja sa autorima naučnih radova, radi usaglašavanja terminologije i tačnosti prevoda.

Takođe, angažovanje stručnog saradnika iz određene oblasti od ključne je važnosti za tačnost prevoda.

Prevođenje naučnog rada nije nimalo lak zadatak.

Naučne oblasti su same po sebi veoma složene i podložne neprekidnim promenama. Imajući ovo u vidu, prevodilac naučnog rada mora izuzetno dobro da poznaje kako jezik sa kog prevodi (izvorni jezik), tako i jezik na koji prevodi (ciljni jezik), ali i da ima što kompletnije znanje iz naučne oblasti iz koje je tema rada.

Naši prevodioci imaju veliko iskustvo u prevođenju, naročito sa engleskog na srpski i sa srpskog na engleski jezik. Iako smo specijalizovani za ovu vrstu prevoda, to ne znači da smo zatvoreni, naprotiv, to nas obavezuje da radimo odgovorno i kvalitetno.

Dnevna norma dobrog naučnog prevodioca u proseku je između četiri i osam stranica prevoda. Kada se radi prevod obimnijih naučnih radova u kratkom vremenskom roku, obično uporedo radi nekoliko prevodilaca sa koordinatorom projekta koji vodi računa o tome da stil prevoda i terminologija budu ujednačeni i usklađeni.

Tu može da bude od izuzetne pomoći prevodilački softver.

Iako je u osnovi svih vrsta prevođenja uvek jedan isti složeni mentalni proces, odnosno više naporednih procesa, postoje određene razlike. U idealnom slučaju, prevodilac bi trebalo da se specijalizuje za prevođenje jedne vrste tekstova (iz jedne naučne ili stručne oblasti).

Poznato nam je u praksi da idealnih slučajeva takoreći nema, pa raznovrsnost radnih zadataka predstavlja naš svakodnevni izazov. Možemo ponosno izjaviti da je naša prevodilačka agencija sigurna u iskustvo i specijalizovano znanje svojih prevodilaca, tako da korisnici naših prevodilačkih usluga mogu da budu uvereni da će biti zadovoljni kvalitetom naših usluga, o čemu i svedoče naše brojne pozitivne preporuke.

Na šta prevodilac stručne i naučne tematike treba da obrati pažnju?

Za naučne i stručne prevodioce možda je najvažnije iskustvo u prevođenju. Zbog činjenice da je jezik živa materija koja se neprestano menja i zahteva kontinuirano učenje i istraživanje, ovaj vid prevođenja ne može da vrši bilo ko. Zbog toga uvek angažujemo nekoliko stručnjaka iz određene naučne oblasti, koji sinergetski postižu željeni cilj – tačan i autentičan prevod.

Sredstva za rad prevodioca

Da bi mogao pravilno i na najuspešniji način da prevede neki tekst, prevodilac koristi različite rečnike: jednojezične, dvojezične, opšte, terminološke, rečnike idioma i tezauruse.

Zatim, pomoćna sredstva od neizmerne važnosti su: enciklopedije, knjige i časopisi, razna uputstva za rukovanje i održavanja mašina i aparata, a u novije vreme naravno neizbežni su internet i on-line baze podataka određenih naučnih oblasti. Ovo je naročito važno za prevod tekstova iz oblasti informatike, genetike, novih materijala, medicine, čiji fond znanja se ubrzano dopunjuje i menja.

Svaki prevodilac zna da ponekad neki jezički problem mora da reši na svoj način. Tada koristimo svoje lične glosare (beleške stečene tokom godina rada i improvizovane rečnike). Oni su zaista korisna pomoćna sredstva i alatke koje rad čine efikasnijim.

Kao posebnu potvrdu i garanciju kvaliteta usluge klijent može tražiti i overu sudskog tumača, a takva usluga je nešto skuplja od usluge prevoda bez overe. U tom slučaju, međutim, klijent može biti sasvim siguran u autentičnost prevoda prevodilačke agencije Libra i može da ga koristi i u zvanične svrhe, odnosno da ga podnosi nadležnim organima ili telima.

Niko ne želi da bude izgubljen u prevodu, a poznato je da pri prevođenju često obrazovanje, lični senzibilitet, nadarenost i profesionalno iskustvo prevodioca, kao i dobro proučen kontekst, odlučuju o izboru prave(ih) reči. U tom smislu, možete biti sigurni da naša agencija može da ponudi najbolje među najboljim prevodiocima.

Obratite nam se slobodno.

Ukoliko imate problema sa učenjem, imamo za vas dobre vesti.

Manjak pažnje, motivacije, gubitak koncentracije, trema i rasejanost mogu biti prošlost. Moguće je naučiti kako da efikasnije usvajate gradivo, odnosno ako ste roditelj kako da pomognete svom detetu da lakše, a efikasnije uči.

Super učenje nikad nije bilo lakše

Stručnjaci su u te svrhe razvili nešto što se naziva NLP i tehnike super učenja. Drugim rečima, radi se o neuro lingvističkom programiranju (NLP).

Ukratko, to je metodologija koja proučava način na koji uspešni ljudi postižu izuzetne rezultate i uspeh u bilo kojoj oblasti i podučava druge ljude tim veštinama, tehnikama i obrascima ponašanja i razmišljanja koje primenjuju najuspešniji.

NLP je ključ za aktiviranje unutrašnjeg potencijala osobe i postizanje željene promene.

NLP tehnike I vežbe nam pomažu da dovedemo sebe u dobro, resursno stanje, da poboljšamo mentalne sposobnosti, da se oslobodimo treme, ojačamo samopouzdanje, razvijemo motivaciju, da se opustimo, oslobodimo stresa i da efikasno upravljamo emocijama.

Kombinujući NLP veštine sa tehnikama super učenja, poboljšava se proces učenja i postižu mnogo bolji rezultati. Dobra vest je da možemo relativno lako da naučimo NLP i tehnike super učenja koje primenjuju natprosečno uspešni učenici I studenti.

Učenje je proces kojim se može ovladati ako samo znamo njegove osnove i sitnije procese koji ga sačinjavaju.

Na ovim radionicama, mladi i deca uče kako da uče lakše, zabavnije i brže, ali i kako da to što nauče duže i bolje pamte.

Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito?

Nemojte prerano donositi zaključke.

Tačnije, nemojte donositi zaključke, pre nego što isprobate neke od modernih NLP i tehnika super učenja. Garantujemo vam, pitaćete se kako ste uopšte dosad učili bez toga.

Učenje uz pomoć muzike

Krećemo od trika za koji mora da ste čuli, a tiče se poboljšanja koncentracije. Odgovor leži u muzici, tj. zvukovima iz pozadine.

Iako mnogi ljudi misle da je tišina neophodna kako bi se kvalitetno koncentrisali na posao i učenje, često muzika zna da podstakne naš mozak da bolje pamti i koncentriše se. To čini tako što nas umiruje i podstiče dobro raspoloženje.

Naravno, neće svaka muzika imati ovakav efekat. Ako pustite nešto preglasno ili neki aktuelni hit uz koji, hteli ne hteli, odmah zapevate, učinili ste sebi medveđu uslugu. Držite se neutralne, instrumentalne muzike ili neke mirne, klasične.

Slušajte muziku za “Mocartov efekat”.

Takođe, dobra varijanta su takozvani pozadinski zvuci, tj. šumovi (talasi, kiša, cvrkut ptica, zvuci šume) koji aktiviraju sve centre u mozgu za super učenje, a ne ometaju vas i vašu pažnju.

5P: Preleti, pitaj, pročitaj, pojasni, ponovi

Ova taktika izvorno se zove SQ3R (survey, question, read, recite, review) i podrazumeva 5 koraka kako da lakše pređete i naučite lekciju.

Prvi korak je da preletite gradivo, tj. koncentrišete se na ono što se u tekstu čini najbitnijim (obično je podebljano, prate ga slike, tabele ili slično). Ukoliko u tekstu nema slika, fokusirate se na početak i kraj svakog paragrafa jer tu leže bitne informacije.

Potom postavljate sebi pitanja tako što svaki podnaslov formulišete kao pitanje na koje vam lekcija treba dati odgovor. Ukoliko nema podnaslova, možete ovo uraditi za svaki paragraf ili tematsku celinu.

Sledeći korak jeste čitanje. Ovo podrazumeva da detaljno pročitate samu lekciju kako biste pronašli odgovore na postavljena pitanja. Podvlačite ključne reči markerom u boji I označite bojom, slikom, simbolima ono što je važno.

Kada ste pročitali, vreme je da probate da sebi pojasnite ono što ste pročitali. Drugim rečima, treba da formulišete odgovore na postavljena pitanja na osnovu onoga što ste u lekciji pročitali.

Konačno, poslednji korak je ponavljanje odnosno utvrđivanje gradiva. U njemu treba da ponovo prođete kroz lekciju kako biste se uverili da ste pokrili sve glavne ideje.

Na taj način ćete bolje upamtiti bitne odgovore na postavljena pitanja. Ponavljanje treba obavljati u određenim vremenskim intervalima kako se gradivo ne bi zaboravilo –  u toku učenja, u roku od 24 sata, posle 3, 7, 30 dana, nakon 6 meseci I nakon godinu dana.

Strukturiranje lekcije

Efikasan način za brže i jasnije učenje jeste da od lekcije napravite strukturu, tj. neki okvirni skelet lekcije koju ste prešli.

Ova tehnika poznata je i kao mapa uma.

Mapa uma  je slikoviti prikaz načina na koji naš um funkcioniše i sadrži elemente koji su zanimljivi i levoj i desnoj hemisferi mozga (slova, brojeve, slike, boje, simbole…).

Školski sistem više pridaje značaj razvijanju leve hemisfere (logičke), koja se bavi analizom, brojevima, slovima, linearnošću, listama, logikom.

Desna hemisfera (kreativna) voli slike, boje, ritam, maštu, sanjarenje, sintezu. Kada se spoji rad leve i desne hemisfere (prilikom izrade mapa uma), koristimo potpuni kapacitet našeg mozga, koji može da radi mnogo bolje.

U suštini, ova tehnika podrazumeva da pravite  nacrt lekcije nalik malo opširnijem sadržaju. Naravno, prvi preduslov jeste da ste gradivo pročitali i razumeli.

Potom lekciju treba podeliti na najvažnije celine. To ćete najbolje uraditi ako se fokusirate na najbitnije pojmove iz lekcije. Svaki pojam u vašoj strukturi treba da ima svoje elemente, tj. potpojmove koji definišu i opisuju glavni pojam.

Ove popularne grane naročito pomažu onima koji imaju razvijeno fotografsko pamćenje – vizuelni stil učenja, kao i onima koji uče na kinestetički način.  Nije potrebno da pišete čitave definicije, već samo glavne ideje, tj. ključne reči. I naravno da crtate što više slika i simbola.

Na taj način vi aktivirate I levu I desnu moždanu hemisferu I podstičete ih da rade sinergetski. Takođe, organizujete lekciju u glavi i znate kada vam koji pojam sledi. Upravo je to ono što olakšava proces učenja i pamćenja ‒ kada pokrijete sve potpojmove dok ponavljate, pokrili ste čitavu lekciju.

Asocijacije kao pomoć u učenju

Stručnjaci kažu da su asocijacije verovatno najbolja tehnika za super učenje. One pomažu bolje pamćenje, a i čine da se kasnije lakše prisetite naučenog.

Jednostavno, gradivo koje učite – ono što je novo I nepoznato treba da povežete sa znanjem koje već posedujete na neku temu.  Na taj način, formirate smislenu celinu kojoj se kasnije lakše pristupa.

Takođe, manje su šanse da zaboravite ono što ste naučili jer vas svaka informacija asocira na neku drugu, povezanu informaciju. Uključite maštu – ljudi koji imaju bujnu maštu bolje i više pamte.

Ukoliko su u pitanju deca, asocijacije mogu značiti da povezujete gradivo sa pojmovima koji su im bliski. To mogu biti pesmice, igrice ili neke slike. Na primer, možete smišljati rime ili melodiju za neke lekcije, osmisliti pantomimu ili ples za druge ili nacrtati nešto što je za lekciju vezano.

Sve ove grafičke asocijacije olakšavaju deci da upamte nove stvari jer ih vezuju za nešto što im je blisko, ali i zabavno. Štaviše, što je pesmica, crtež ili igra smešnija, to su veće šanse da će dete upamtiti naučeno brže i bolje.

Da li i gde mogu da upišem svoje dete na radionicu super učenja?

Ukoliko vam se naše izlaganje učinilo zanimljivim, pogledajte link tehnike super učenja za decu i povežite sa sa FB stranom NLP za mlade!

Piše: Ana Todorović Radetić

Režija: Kokan Mladenović
Glumci: Paulina Manov, Ivan Tomić, Vesna Čipčić, Milica Milša, Jovo Maksić, Aleksandar Jovanović, Branko Janković, Milica Zarić, Milorad Damjanović, Anja Alač, Slađana Vlajović, Boba Stojimirović, Nikola Malbaša
Dramatizacija: Kokan Mladenović, Dimitrije Kokanov, Maša Stokić
Scenograf: Marija Kalabić
Kostimograf: Dragica Laušević
Kompozitor: Irena Popović Dragović
Scenski pokret: Andreja Kulešević
Fotografije: Beogradsko dramsko pozorište

Ako je polazna tačka i osnova jedne predstave tekst, onda treba napomenuti da je roman Gabrijela Ševaljea „Klošmerl“ napisan 1934. godine, a univerzalnost poruke koju nosi može se interpretirati kao sagledavanje političkih ambicija i komično preuveličavanje gluposti u bilo kojoj vremenskoj i prostornoj koordinati. Kada je književno delo istinito i autentično, ono neminovno postaje i vanvremensko.

Na sceni „Rade Marković“ u Beogradskom dramskom pozorištu vidimo maketu malog grada Klošmerla na jugu Fracuske sa svojim stanovnicima – plastičnim lutkama, dok se paralelno sa glumom na sceni projektuje i video snimak kojim se dodatno stavlja u fokus određeni segment komada.

Stanovnici Klošmerla, suočeni sa iznenadnim rušenjem jednog dela grada i izgradnjom javnog pisoara sa šljaštećom rasvetom, tik uz gradsku crkvu, upadaju u razne konflikte, ni sami ne znajući da li da podrže ili ne svog progresivnog gradonačelnika (izuzetna gluma Ivana Tomića), čija elokvencija često biva nagrađena revnosnim aplaudiranjem, ali i pokojim padanjem u nesvest.

Mnoga škakljiva pitanja se otvaraju onako kako se drama odvija. Od zloupotreba političkih delovanja u lične svrhe, preko korupcije crkve, prava žena, bezakonja, pa sve do ličnog stradanja pojedinca, ali i čitavog društva.

Kulminacija komada i glavni zaplet predstavlja trenutak nemogućnosti pražnjenja creva jedne od stanovnica Klošmerla (Milica Milša), a preteća kataklizma i pored svog truda i rada unutrašnjih organa nije mogla biti sprečena. Veoma slikovito prikazano, ne samo maštovitim kostimima i scenskim pokretom, već i dramskim jezikom koji u tom trenutku direktno naziva stvari pravim imenom.

Mnoštvo slobodnih i izmišljenih izraza se takođe moglo čuti u toku izvođenja, ali i uživati u igrama reči, smelim metaforama i pomalo arhaičnom i veoma neobičnom jeziku drame.

Ako znamo da su glumci na probama provodili i po deset sati vežbajući, onda rezultati nisu mogli da izostanu. Scenski pokret je veoma zahtevan, a dinamika kojom se smenjuju situacije i scene izuzetno brza.  Predstava je ritmična, songovi efektni, a muzika dodatno naglašava ironiju čitavog komada.

Satiričan prikaz vlasti, grupe i pojedinca u ovom francuskom gradiću izazvala je salve smeha u publici. Prenaglašavanje nebuloza u tom i takvom političkom kontekstu navodi publiku da se sve vreme glasno smeje, ali je takvo razumevanje poruke ujedno izazvalo i osećaj gorčine i teskobe. Ko je u svom tom cirkusu zapravo namagarčen? Kao i uvek – običan narod, rekla bih.

Režija Kokana Mladenovića odlikuje se slobodom maštovitosti koja direktno angažuje gledaoca, zapanjuje i zadivljuje. Oko reditelja zumira i ono što mi ne vidimo, pa nam odjednom i nije baš prijatno što smo se toliko smejali.

Zato sam se i zapitala po završetku predstave da li smo gledali satiru koja prelazi u farsu, ili pak tragediju. Ne isključivo našeg društva, već bilo kog. I koji je od ta dva žanra suroviji prema gledaocu. Ako tragedija u sebi sadrži katarzu, pročišćenje ili iskupljenje, onda je farsa okrutnija od tragedije, jer se svodi samo na ciničnu porugu.

U Klošmerlnoj stvarnosti sačinjenoj od besramnih laži, samoljublja i bahate nadmenosti onih u čijim je rukama moć, pojedinac koji misli svojom glavom (istaknuta gluma Pauline Manov) tragično je stradao. Ništa bolje nisu prošli ni oni što su plastično aplaudirali progresu u svom malom gradu, koji su ostali nepomično da leže na sceni na kojoj se nalaze ruševine još sa početka predstave.

I dodala bih još dve rečenice.

Svaka podudarnost sa našom političkom scenom je namerna.

I da, verovatno i treba da nam bude neprijatno.

Online prodaja već nekoliko godina uzima maha kako nad ex Yu govornim područjem, tako i nad Srbijom. I taj trend se nastavlja. Dok jedni prodaju samo u svojum radnjama, drugi prodaju preko Fejsbuka, a treći koriste napredne SEO tehnike u kojima je web, online ili internet prodavnica centralni entitet u prodajnoj strategiji.

Bilo da je u pitanju izrada internet prodavnice, kreiranje ili prevod sadržaja, usaglašavanje prevoda za interfejs, imali smo uvek polemike oko aktuelne terminologije. Zato smo odlučili da napravimo ovaj mini rečnik i objasnimo najbitniju terminologiju ako želite da se otisnete u avanturu zvanu online prodaja.

Opšti pojmovi internet prodaje

Krenućemo sa najčešće korišćenim terminima iz online prodaje:

eCommerce vs Commerce

eCommerce je skraćenica od reči „Elektronska trgovina“. A sama reč „Commerce“ (trgovina) je opšteg karaktera koja uglavnom opisuje transakcije i interakcije iz više kanala kako onlajn tako i oflajn.

Business to Business (B2B)

Model poslovanja gde kompanija prodaje svoje proizvode ili usluge drugoj kompaniji, a ne fizičkom licu.

Business to Consumer (B2C)

Model poslovanja gde kompanija svoje proizvode prodaje direktno potrošačima.

Business to Business to Consumer (B2B2C)

Model poslovanja kada B2B kompanije prave digitalne strategije i ulaze direktno u posao za koji postoji poznata ugovorna obaveza sa potrošačima, i ide se direktno na prodaju samim potrošačima.

Bricks and Mortar

Posao koji se obavlja u radnji na jednoj lokaciji ili više lokacija (fizički), gde se roba može kupiti.

Wholesaler

Osoba ili kompanija koja kupuje robu u velikim količinama od različitih proizvođača sa namerom da ih proda preprodavcima koji ih zatim prodaju direktno potrošaču. Distributeri i veletrgovci obično rade zajedno kao partneri u trgovačkom lancu.

Manufacturer

Osoba ili kompanija koja proizvodi robu za prodaju.

Customer Lifetime Value (CLV) or Lifetime Value of a Customer (LTV)

Predviđanje budućeg prihoda, neto profita i vrednosti koju će potrošač doneti prodavcu u toku ukupnog perioda trgovanja sa njim. U praksi je dosta teško definisati ovu vrednost, a zavisi od mnogih faktora kao što je izbor niše, potrošnost proizvoda, nadogradnja i slično.

Conversion Rate

Jedan od parametara u nizu mera koja ocenjuje stanje vašeg eCommerce poslovanja. Računa se deljenjem broja ljudi koji kompletiraju određenu akciju/kupovinu sa brojem posetilaca na određenoj stranici.

Conversion Rate Optimization (CRO)

Proces poboljšanja korisničkog iskustva veb stranice sa ciljem povećanja konverzije, tj. procenta posetilaca koji se pretvaraju u kupce.

Revenue Optimization

Celoviti pristup razvoju eCommerce-a. Reč je o modelu ponašanja potrošača, tehničkoj implementaciji, primenjenoj statistici, veb analizi i što je najvažnije posvećenosti stalnom usavršavanju kroz ciklus testiranja i učenja. To zahteva interesovanje i kostnatno indentifikovanje novih mogućnosti za poboljšanje, razvijanje hipoteza i testiranja rešenja.

Landing Page Optimization

Proces kreiranja, praćenja i poboljšavanja veb stranice vašeg veb sajta da bi se maksimalno povećao broj konverzija (željena aktivnost krajnjeg korisnika)

Buyer Personas

Buyer persona je tipičan predstavnik vašeg zamišljenog idealnog potrošača koji je napravljen na osnovu istraživanja i dobijenih podataka. Da li znate tipične persone koji kupuju na vašem sajtu?

Customer Segmentation

Ciljanje na najprofitabilnije korisnike i one sa najvećim potencijalom za ostvarivanje profita. One mogu predstavljati stalne kupce, visoku prosečnu vrednst porudžbine, kupce koji ostavljaju komentare, posebni kupci (tl. kupci koji odgovaraju na posebne ponude i promocije).

A/B Testing (aka Split Testing)

A/B Testing razdvaja saobraćaj na dve različite lokacije na sajtu. Ovo omogućuje prodavcima da testiraju kako specifične promene na sajtu utiču na ponašanje kupaca nezavisno od stvari koje takođe mogu uticati na aktivnosti kupaca kao što su promocije i slično.

Shopping Cart Abandonment

Ovaj termin se odnosi na potrošače koji nakon što pretraže sajt, dodaju proizvod u svoju korpu za kupovinu, a prilikom napuštanja sajta trgovca ne kompletiraju trgovinu.

Growth Hacking

Ključne reči i strategija u kojima pojedinci koriste svoju kreativnost, analitičko razmišljanje i društvene pokazatelje da bi prodali proizvode, bolje ih izreklamirali i razvili, sa niskim troškovima i inovativnim alternativama tradiconalnom trgovanju.

Merchandising Optimization

Sposobnost sortiranja i grupisanja proizvoda na stranici sa kategorijama.

Customer Retention

Strategije koje ohrabruju kupce da se stalno vraćaju u vašu prodavnicu da bi kupili još više robe a da pritom imaju pozitivna, lična i zabavna iskustva pri kupovini.

Black Friday

Dan koiji prati Dan Zahvalnosti u Sjedinjenim Američkim Državama i tradicionalno otvara sezonu praznične kupovine. Trgovci  obično nude promocije i velika sniženja na sve proizvode u njihovim radnjama (kako onlajn tako i oflajn). Većina fizičkih trgovaca takođe ranije otvara svoje radnje kako bi podstakla ranu šoping groznicu.

Cyber Monday

Cyber Mondey je termin koji se koristi da se opiše ponedeljak nakon crnog petka (Black Fridey). Pošto je Black Friday tradicionalno poznat po sniženjima i promocijama u radnji, Cyber Mondey je napravljen kako bi ohrabrio kupce da kupuju onlajn. Međutim trgovci imaju prednost tokom celog vikenda, zato što njihove promocije počinju (kako onlajn tako i oflajn) u Black Friday pa sve do Cyber Monday.

Green Monday

Termin koji je uveo eBay 2007. godine da bi opisao svoj najbolji dan za prodaju u decembru mesecu. On se obično pada drugog ponedeljka u mesecu decembru.

Free Shipping Day

Jednodnevni događaj koji se pada trećeg ponedeljka u decembru. Na ovaj dan, trgovci i prodavci nude besplatnu isporuku proizvoda na zalihama koja garantuje dostavu te narudžbine do Badnje Večeri (po Gregorijanskom kalendaru).

Super Saturday

Poslednja subota pre Božića. Predstavlja glavni izvor prihoda za maloprodaju, jer se pada poslednjeg vikenda pre Božića. Takođe označava kraj šoping sezone za koju većina potrošača veruje da počinje u Black Friday. Super Suterday, kako samo ime kaže, nudi potrošačima veliku jednodnevnu prodaju u cilju da akumulira više prihoda tokom praznične sezone.

Sit-Back Shopping

Takođe poznata i kao Sofa Shopping (kupovina iz fotelje), a odnosi se na potrošače koji kupuju onlajn preko laptopa, mobilnog telefona ili tablet uređaja dok sede na kauču ili leže u krevetu, u toku kasnih večernjih sati, obično između 8 i 12 časova uveče.

Showrooming

Način kupovine tako što kupci odlaze u prave prodavnice (fizičke) da bi videli proizvod ali umesto da ga kupe u tim prodavnicama, kupuju ga onlajn. Kupci to rade kako bi bili u mogućnosti da vide i opipaju proizvod pre nego što ga kupe a onda ga kupuju onlajn po boljoj ceni.

Monitor Shopping

Monitor Shopping je sinonim za termin „window shopping“ (izlog u prodavnici). Potrošači danas koriste svoje kompjutere i mobilne telefone da bi surfovali internetom i gledali proizvode isto kao što bi otišli u tržne centre i gledali u izloge, samo što sada to uključuje pretraživanje različitih onlajn prodavnica, a da nemorate ništa kupiti.

Social Commerce

Korišćenje društvenih mreža i društvene interakcije (na primer Facebook, Twitter, Pinterest i tako dalje) da bi se ohrabrili potrošači da kupuju proizvode i usluge onlajn putem.

Ovaj izraz je uveo Yahoo 2005. godine, ali ga je kasnije Dejvid Beisel razvio i objasnio: ako vam prijatelj ili poznanik preporuči da kupite proizvod ili uslugu, verovatrno ćete to i kupiti.

SOFTVER I TEHNOLOGIJA

Infrastructure

Umreženost hardverskih i softverskih sistema koja podržava vaš eCommerc ekosistem. Ovo može uključivati vaše servere, ono što radite na vašem hardveru, konfiguraciju i bezbednost tih elemenata i sigurnu dostupnost i pristup mreži.

Systems Integration

Automatizovanje poslovnih procesa i sinhronizovanje trgovačke eCommerce platforme sa drugim poslovnim sistemima kao što je ERP sistem, sfotverski programi za upravljanje računima i sredstvima trgovine.

Enterprise Resource Planning (ERP) Software

Integrisani softver za upravljanje poslovanjem koji pomaže organizacijama da automatizuju procese koji su vezani za proizvodno planiranje, proizvodnju, marketing i prodaju, upravljanje sredstvima trgovine, finansijama, isporukama i ljudskim resursima.

Point of Sale (POS) System

Vreme i mesto gde je maloprodajna transakcija obavljena. Tradicionalno se koriste kase, kao i čitači debitnih/kreditnih kartica. Međutim moderni POS sistemi mogu ponuditi trgovcima mnogo složenije funkcije kao što su upravljanje sredstvima, CRM-om, finansijama, skladištenjem robe itd.

Warehouse Management System (WMS)

Softverska aplikacija koja podržava svakodnevne operacije koje se obavljaju u skladištima (magacinima). Ona kontroliše kretanje i skladištenje robe i obrađuje povezane transakcije koje mogu da uključuju prijem, praćenje stanja zaliha, odabir, pakovanje i isporuku.

Inventory Management Software

Softverska aplikacija koja prati količinu zaliha, porudžbine, prodaju i isporuke. Takođe se može koristiti u B2B proizvodnji za kreiranje radnih naloga, popisa materijala i drugih dokumenata povezanih sa proizvodnjom.

3rd Party Logistics (3PL)

Firma koja svojim korisnicima pruža usluge upravljnja lancima snabdevanja kao i logističku podršku.

NetSuite

Sveobuhvatna mreža zasnovana na ERP rešenju koja pomaže da se upravlja poslovnim operacijama, finansijama, eCommerce-om i potrošačkim servisom.

Web Hosting

Servis koji pruža mogućnost pojednicima ili kompanijama da njihove veb stranice budu dostupne na internetu. Web host obezbeđuje server ili prostor na serveru kojeg vlasnici web prodavnica poseduju ili iznajmljuju na korišćenje. Mi predlažemo Ninet VPS servere.

Information Architecture

Zadatak informacione arhitekture je da kategorizuje i struktuira informacije kao što su sistemi za označavanje (mapiranje), sistemi za navigaciju i sitemi za pretraživanje.

Software License

Dogovor ili ugovor kojim se određuje  upotreba i/ili redistribucija softvera. Licence (dozvole) mogu biti privatne ili besplatne i open source (Termin koji označava softver čiji je originalni izvorni kod dostupan za javnost, i može biti modifikovan i promenjen i/ili redistribuiran).

Software as a Service (SaaS)

Softver ili aplikacije koje su hostovane (postavljene na glavnom serveru) od strane prodavca i stavlja se na raspolaganje kada uputite zahtev preko cloud-a (Cloud može predstavlja skup velikog broja povezanih računara sa svim resursima koji se, zahvaljujući inteligentnom upravljačkom softveru, vide kao jedan „veliki“ virtuelni računar)

Open Source

Termin koji označava softver čiji je originalni izvorni kod dostupan za javnost, i može biti modifikovan i promenjen i/ili redistribuiran.

Magento

eCommerce platforma otvorenog koda koja omogućava trgovcima i programerima da kreiraju fleksibilne eCommerce veb sajtove. Prilagođavanje i funkcionalnost Magenta može se dodatno proširiti kroz Magento Connect – velika ekstenzija za proširivanje. Magento podržava globalna zajednica čiji članovi strastveno, neprekidno dele, poboljšavaju i uče o platformi, podižući Magento na više nivoe a samim tim i Magento napreduje.

Shopify

eCommerce platforma zasnovana na SaaS-u (pogledati prethodna objašnjenja) koja trgovinu čini boljom za sve učesnike. Trgovci, kako veliki tako i mali koriste Shopify kako bi upravljali svakim aspektom svog poslovanja od proizvoda do porudžbine, onlajn prodaje, do maloprodajnih objekata. Od šablona koji su prilagođeni kupcu do novih dizajna, Shopify može lako pretvoriti vašu viziju u stvarnost i pomoći eCommerce poslovanju da se razvije u kratkom vremenskom periodu.

Payment Processor

Kompanija, tj. banka ili druga finansijska institucija koja je kao treće lice imenovana od strane trgovca da upravlja transakcijama uz pomoć kreditnih kartica i drugih načina plaćanja na zahtev trgovca.

Payment Gateway

Onlajn ekvivalent kasama, koji spaja veb sajtove sa vlasnicima kreditnih kartica tako da se onlajn transaskcije uz pomoć kreditne kartice mogu kompletirati u realnom vremenu.

Merchant Account

U suštini, bankovni račun koji se koristi za čuvanje novčanih sredstava, dobijenih kupovinom preko kreditne kartice. Vlasnici prodavnica moraju podneti zahtev za otvaranje trgovačkog računa.

Manual Payment Systems

Dozvoljava trgovcima da prihvate manuelne oblike plaćanja na primer: naručivanje robe i plaćanje iste  preko pošte, elektronski prenos novca sa jednog bankovnog računa na drugi i plaćanje pouzećem (Cash on Delivery – COD).

PROCESI I ALATI TOKOM RAZVOJA WEB PRODAVNICE

Procesi dok traje izrada internet prodavnice su:

Implementation

Proces izrade sajta počev od skica i rad na svim potrebnim zadacima pre nego što se saj pusti u rad. Ovo uključuje sve od postavljanja vaše eCommerce platforme preko stavljanja vaše instalacije na server i obezbeđivanja njegove odgovarajuće konfiguracije, do podešavanja i dopunjavanja sajta ako je potrebno i provera da se uverili da je vaš sajt ispravno indeksiran na pretraživačima.

Skinning

Proces koji se javlja nakon što je dizajniranje veb stranice završeno. Front-End programer će preuzeti dizajnerske datoteke i urediće elemente koristeći HTML, CSS i javascript za interakcije.

Development

Prilagođavanje i razvoj veb stranica. Od dodavanja modula za različite funkcije na sajtu, do kreiranja teme za sajt, development (razvoj) je termin koji je vezan za konfiguraciju, prilagođavanje i menjanje arhitekture sajta kako bi se on prilagodio potrebama trgovca i ciljevima prodaje.

Code Freeze

Vremenski period koji označava da na vašoj veb stranici u tom periodu nema velikih promena.

Java Script

Programski jezik koji može biti interpretiran (pročitan) od strane veb brouzera (izvršava se u programu kojim surfate: Hrom, Mozila, Opera, Internet Explorer) koji omogućuje manipulaciju elemenata koji se nalaze na pretraživačkom prozoru. Ovo se može koristiti za postizanje efekata kao što su modalni prozori, padajući menii, kao i predstavljanje komplikovanijih operacija kao što je postavljanje zahteva serveru bez osveživanja stranice.

PHP

Server-side ili back-end, programski jezik koji je ujedno moćan i lak za upotrebu na vebu. To je jedan od najpopularnijih jezika koji se koristi za veb programiranje i koristi se za kreiranje mnogih moćnih radnih okruženja (frameworks) uključujući Magento

XML

Jezik za obeležavanje koji se uglavnom koristi da definiše konfiguraciju na način na koji se aplikacija može jednostavno pročitati.

HTML

Skraćenica od  Hypertext Markup Language, i predstavlja skup simbola ili kodova za obeležavanje koji govore pretraživaču kako da definiše izgled i stil elemenata kao što su font, boja, grafika, i hiperlinkove.

CSS

Skraćenica za Cascading style sheets jezik formatiranja pomoću kojeg se definiše izgled elemenata veb stranice kao što su veličina simbola, stil, boja, širina, visina granice i poravnanje itd.

CSV File

CSV je tekstualna datoteka pomoću koje se na jednostavan način mogu poslati i primiti podaci koji se mogu lako pročitati i postprocesirati.

Front-end Developer

Pojedinci koji dizajniraju i koriste HTML, CSS i Javascript, da bi kreirali funkcionalna i intuitivna korisnička iskustva na vebu.

Integration Developer

Pojedinac koji ima za cilj da postigne autonomnu sinhronizaciju podataka između dve tačke, u našem slučaju između Magenta i ERP (videti prethodna objašnjenja) sistema klijenta. To služi da bi se obezbedilo da se podaci o proizvodu / narudžbini međusobno sinhronizuju između dva sistema.

Certified Magento Developer

Osoba koja je završila i položila ispit za Magento programera i koja može vešto koristiti sve poslovne procese koje omogućuje Magento, kao što su: struktura kataloga, indeksi, promocije, logika generisanja cena, arhitektura checkout-a (odjavljivanje), metode plaćanja/isporuke, postupak prodaje/naručivanja, kontrolu mreže i njenu funkcionalnost, API, vedžete i tako dalje. Sertifikovani Magento programeri su u stanju da donose odluke o dizajnu na nivou izvornog koda što uključuje kako da razrade datoteke sa podacima, korake uvoza, verifikaciju podataka itd.

Certified Magento Developer Plus

Osoba koja je završila i položila drugi nivo ispita za Magento programera. Magento Plus sertifikovani programer poseduje ekspertizu za Magento Enterprise i razume detalje njegove strukture.

Certified Magento Front End Developer

Osoba koja je završila i položila Magento Front End Developer ispit i pokazuje da razume sve komponente vezane za Magento i može da modifikuje korisnički interfejs u skladu sa najboljim praksama.

Certified Magento Solutions Specialist (MCSS)

Osoba koja je završila i položila Magento Solution Specialist ispit i pokazuje da razume funkcionalnost Magenta prema ciljevima eCommerce biznisa u skladu sa najboljim praksama.

Project Manager (PM)

Tehnički menadžer ili menadžer koji upravlja nalozima i ima direktan kontakt sa potrošačima i upravlja projektom isporuke i svih tekućih operacija.

Project Management Professional Certification (PMP)

Potvrda koja predstavlja najvažniji sertifikat za rukovodioce projekta. Ovaj sertifikat znači da osoba koja ima ulogu menadžera projekta ima kompetencije da vodi i upravlja projektima

Parent Product

To je osnovni proizvod koji može imati više različitih opcija. Na primer, proizvod koji može imati više veličina ili različitih boja.

Child Product

Child product  se takođe naziva i  jednostavan proizvod (simple product). Child product je izveden od parent product-a i ima specifične karakteristike u odnosu na parent product. Na primer, ako imate proizvod kao što je majica, u različitim veličinama, onda su tri jednostavna proizvoda (child product):  S majica (mala), M majica (srednje veličine) i L majica (velika).

Bundled Products

Kada imate više od jednog proizvoda zajedno (paket proizvoda), koje morate sve zajedno kupiti. Kombinovani proizvodi mogu imati mnogo proizvoda zajedno, i prema tome sastoje se od mnogo pojedinačnih proizvoda. Prema tome, kada dodate takav proizvod u vašu korpu, vi ustvari dodajete glavni proizvod i druge proizvode uz glavni proizvod.

Group Products

Slično bundled proizvodima i Group Products su takođe grupisni proizvodi. Međutim takvi proizvodi se jedino mogu sastojati od simple product-a. Uz grupisani proizvod kupac  može odabrati koji dodatni jednostavni proizvod želi da kupi (child product).

On-site Search

Traka za pretragu i obično se nalazi u gornjem desnom uglu veb stranice. Obično je drugi najposećeniji element bilo koje veb stranice.

Filtered Navigation

Stranica sa listom kategorija koje su filtrirane po određenim atributima, obično po ceni ili brendu. Tako da  će se prikazati samo proizvodi brenda koji je štikliran.

Wishlists

Lista predmeta koju kupci mogu sami da kreiraju u onlajn prodavnici, gde dodaju proizvode koje će kupiti ili žele da kupe. To može biti referenca za buduće kupovine.

Gift Registry

To je posebna vrsta liste željenih predmeta (wishlist), gde kupci sami kreiraju listu proizvoda koje bi voleli da prime kao poklon od porodice i prijatelja.

Magento Connect

Magentova onlajn prodavcnica ekstenzija /nadogradnji, gde trgovci mogu pronaći ekstenzije za nadogradnju i poboljšanje svoje onlajn prodavnica. To je najveća prodajna eCommerc apliakcija na svetu. Sastoji se od preko 5000 ekstenzija kako onih koje se kupuju tako i onih besplatnih koji pomažu u proširavanju Magento platforme.

Extension (Magento)

Grupa podataka koja može prilagoditi, proširiti i poboljšati  osnovnu funkcionalnost Magento platforme. Konkretno, ekstenzije mogu poboljšati iskustvo klijenata, integrirati vašu onlajn prodavnicu u druge aplikacije i pomoći u vođenju vašeg poslovanja koje će na kraju imati za cilj veću prodaju.

App (Shopify)

Plugin koji se može instalirati (besplatno ili uz naknadu) i koji omogućava nove funkcije ili usluge, za vašu Shopify prodavnicu.

GiveX

Provajder poklon kartica koji izdaje i prihvata poklon kartice.

DIZAJN I KORISNIČKO ISKUSTVO

Conversion Centric Design

To je in-house (unutrašnja) logika koja pokreće sve naše eCommerce.  Počinje sa dizajnom korisničkog centra i nudi najlakše intuitivno i korisno iskustvo u kupovini. Zatim se razvija uz provere ispravnosti  od strane našeg odeljenja za maloprodajnu strategiju koja se fokusira na povećanje predmeta trgovanja i takođe brisanje bilo kakvih potencijalnih barijera za kupovinu. Rezultat je odličan zadivljujući dizajn.

User Experience (UX)

User Experience (korisničko iskustvo) ili UX odnosi se na to kako se osoba oseća dok radi sa veb sajtom, aplikacijama, uređajem ili drugim računarskim sistemima. Ovako prikupljena zapažanja, o sadržaju, dizajnu i funkcionalnosti sajta, nam daju ukupnu sliku o upotrebljivosti sajta.

User Interface (UI)

User interface (korisnički interfejs) ili UI odnosi se način na koji korisnici obavljaju određene zadatke na veb sajtu, aplikaciji, uređaju ili drugom računarskom sistemu. Ovo može uključivati, dugmiće, polja, ikonice, akordijane, tabove, liste, menije ili bilo koji drugi element sa kojim se korisnici susreću. Korisnički interfejs ima veliki uticaj na korisničko iskustvo.

Web Designer

Osoba koja planira oblik i radove na sajtu pre nego što sajt počne sa radom. Ona je odgovorna samo za kreiranje dizajna koji je estetski prijatan ciljanom tržištu, ali još važnije je da je sajt funkcionalan i jednostavan za korišćenje.

Mobile Websites

Detektuje korisnika koji posećuje veb sajt na mobilnom uređaju i preusmerava ga na drugu verziju (unapređenu) sajta ili aktivira prilagođenu rezoluciju sajta. Često se koristi nešto drugačiji URL – kao na primer m.yoursite.com ili mobile.yoursite.com. Obično kada se otkrije korisnički uređaj automatski se preusmeri il se se korisniku ponudi mogućnost prebacivanja na mobilnu verziju.

Responsive Design

Responsive design predstavlja metod izrade sajta koji se prilagođava i razvija onako kako se razvija i pretraživač. Za razliku od  mobile websites (pogledati prethodno objašnjenje) koji detektuje uređaj, responsive detektuje dimenzije i menja veličinu elemenata prilagođavajući ih i optimizirajući ih za korisnika. Responsive design može napraviti drastične promene kada se primeni na mobilnom uređaju kako bi se prilagodio navikama korisnika i mogućnostima mobilnih telefona (naprimer, skriveni menii).

Grid

Odrediti širinu i uokviriti HTML blokove koje treba pratiti. Mreža se sastoji od kolona, dok se širina bloka meri istim ovim kolonama.

Home Page

Reprezentuje vaš biznis, i pomaže u kreiranju i poboljšanju vašeg brenda, kao i izgradnju poverenja kod vaših posetilaca kako bi ih kasnije pretvorili u kupce.

Category Page

Grupisanje prizvoda koji imaju nešto zajedničko.

Subcategory

Kategorija unutar kategorije. Obično child (videti prethodno objašnjenje) unutar parent (videti prethodno objašnjenje) kategorije. Opšta kategorija može imati mnogo podkategorija.

Product Page (aka Product Detail Page)

Stranica na kojoj posetioci donose odluku da postanu klijenti i ona bi trebalo da je: dizajnirana za vašeg kupca, da bude što jednostavnija i trebalo bi da isprobate sve pre nego je pustite. Product page bi trebalo da uključuju pozive na akciju, poverljive signale, da malo zadrži posetioce na stranici (ne previše ako to on ne želi), lepu forografiju i jedinstven i iskren sadržaj.

Call to Action (CTA)

Može biti u obliku dugmeta, teksta ili slike koja vodi osobu ka hitnim frazama ili rečima da bi ona izvršila određenu akciju. CTA su jasno istaknute i mogu vas odvesti do druge veb stranice, imejla ili na društvene mreže.

Checkout Page

Stranica koja pokazuje sve proizvode i količine unutar potrošačke korpe i ohrabruje kupce da kliknu za početak procesa provere i izvršenja kupovine/porudžbine.

Order Confirmation Page

Stranica na kojoj su dati detalji o porudžbini potrošača, i na kojoj se potvrđuju sledeći koraci u procesu kupovine, što obično navodi da će klijent dobiti imejl sa detaljima porudžbine i da će sa tog mejla moći da potvrdi porudžbinu.

One Step Checkout

Brza i jednostavna metoda za kupovinu. Ideja je da se klijent ili kupac vodi kroz kupovinu brzo i jednostavno i da izbegne učitavanje više stranica i da bude zatrpan suvišnim koracima pri kupovini. Zbog čega je to dobro: niža cena, brza prodaja, razumevanje potreba kupaca, često ponavljanje kupovina, i mobini kupci.

Multi-Step Checkout

Metoda kupovine kroz više koraka, sa indikatorima koji omogućavaju potrošačima da znaju na kom su koraku u toku Checkout procesa i koliko im je još koraka ostalo. Ovo ima za cilj da pojednostavi zatrpavanje informacijama i omogući potrošačima da se fokusiraju na jedan korak u određenom vremenskom periodu.

Accordion Checkout

Hibridno rešenje između one step i multi-step (videti prethodna objašnjenja), postupci provere su podeljeni i nalaze se ispod naslova na istoj stranici. Samo jedan odeljak je prikazan u određeno vreme, dok drugi ostaju skriveni. Kada se jedan korak kompletira, drugi korak se prikazuje, dajući sve informacije odjednom a da ne morate čekati da se nova stranica učita.

Single Click Checkout

Dozvoljava kupcima da izvrše kupovinu sa jednim klikom. Informacije o plaćanju, računima i adresi isporuke moraju prethodno biti unete.

Guest Checkout

Mogućnost kupca da izvrši proveru bez potrebe da kreira nalog ili lozinku.

IZLAGANJE I PROMOVISANJE ROBE

Merchandising

Proces izlaganja i promovisanja robe za prodaju, kako fizički u radnji tako i virtuelno onlajn.

Cross Selling

Prodavanje povezanog ili komplementarnog (koji ide sa njim) proizvoda kupcu da bi se postigla veća vrednost porudžbine.

Up Selling

Podsticanje kupca da kupi skuplje proizvode, nadogradnju ili dodatke u nadi da će se povećati njegova vrednost krajnje porudžbine.

Order History

Detaljni prikaz računa i onoga što je kupac poručio u prošlosti.

Promotions

Specijalne ponude ili popusti koje se primenjuju u određenom vremenskom periodu i/ili na određene proizvode kako bi podstakli kupce na kupovinu.

Pricing Rules

Određuje koje bi cene proizvoda trebalo da se promene, i kada, obično na promotivnoj osnovi. Postoje dve vrste: pravila cena iz kataloga i pravila cena potrošačke korpe.

Catalog Pricing Rules

Izmenjena cena koja je prikazana za određeni proizvod kada pretražujete katalog na sajtu je važeća samo dok je pravilo o pupustu aktivno. Na primer, „Svi proizvodi iz kategorije X su na popustu za Y%“

Shopping Cart Price Rules

Cene se menjaju na osnovu stavki u korisničkoj korpi. Ova pravila nisu aktivna dok se ne ispune svi uslovi. Na primer, „Ako kupujete iz kategorije X i kategorije Y, onda su proizvodi iz kategorije Z na popustu“.

Shopping Cart Abandonment

Termin se odnosi na kupca nakon što je on pretražio sajt dodao proizvode u svoju potrošačku korpu i pre napuštanja sajta nije kompletirao svoju kupovinu.

Customer Ratings and Reviews

Sumiranje ocene kupca da li mu se dopala ili mu se nije dopala kupovina kod određenog trgovca. To se može odnositi na samu kompaniju, kupovinu proizvoda i/ili njihovo sveukupno iskustvo. Ove ocene su obično navedene ispod proizvoda sa sistemom rangiranja, koji se nalaze na forumima ili društvenim mrežama. One mogu biti važne u uveravanju drugih potrošača da kupe ovaj proizvod, i obratno, takođe mogu odvrati potencijalne kupce od kupovine ovog proizvoda.

Još podataka možete pogledati ovde.

DOSTAVA I IZVRŠENJE PRODAJE

Fulfillment

Proces prijema, pakovanja i slanja pošiljki.

Free Shipping

Nudi potrošačima besplatnu isporuku. Međutim, u suštini usluga „Free Shipping“ nije besplatna. Neko za ovu isporuku mora da plati, tako da bi trgovci morali ili da prihvate troškove isporuke na sebe ili da povećaju cene proizvoda kako bi pokrili troškove dostave. Za neke kompanije, ovo možda neće biti najbolja opcija. U tom slučaju trgovci mogu koristiti oblik besplatne isporuke kako što je „bespaltna isporuka za kupovinu preko određene sume“ kako bi se bar osigurala veća porudžbina.

Real Time Shipping Quotes (ili Live Rates)

Trenutna procenjena vrednost isporuke na osnovu adrese isporuke.

Flat Rate Shipping

Raspon cena isporuke za određenu porudžbinu. Trgovci mogu da ponude standardni cenovnike za svaku vrstu paketa ili ti cenovnici mogu varirati u odnosu na težinu, količinu prudžbne ili oblast isporuke.

Real Time Shipping

Na kraju kupovine klijent dobija informaciju o ceni isporuke. Međutim, klijent ima mogućnost da sam odabere dostavljača od ponuđenih kako domaćih tako i stranih. Ovo može rezultirati jeftinijom, ali i sporijom isporukom.

Drop Shipping

Upravljanje protokom robe gde trgovac ne drži robu na zalihama. Porudžbine potrošača i detalji isporuke se prenose na proizvođača ili na veletrgovine, koji robu direktno isporučuju potrošaču. Trgovci na malo pokazuju klijentima svoje proizvode koristeći „reklamne proizvode“ u radnjama ili koriste katalog ilii vebsajt sa proizvodima.

Opis slike: Slikar: Jan Matejko, Nikola Kopernik gledajući zvezde
Piše: Katarzyna Ewa Stojičić

Jezik Marije Sklodovske-Kiri, Valense, Šopena, Kopernika i Levandovskog – po poreklu i leksičkom sloju veoma je srodan srpskom jeziku.

Ipak, lingvisti ga s razlogom često nazivaju „kineskim među slovenskim jezicima“, što zna ozbiljno da zabrine, pa i uplaši buduće studente poljskog jezika.

Da li zaista postoji razlog za strah?

Poljski jezik može da bude jednostavan

Ne postoje jezici naročito teški za učenje – kažu pojedini naučnici. Iako se smatra da je poljski jezik izuzetno težak, zbog komplikovane gramatike i ortografije, od 2004. godine čak deset hiljada stranaca je uspešno položilo državni ispit iz tog prelepog jezika, što im je svakako otvorilo vrata na poljskom tržištu rada, koje se već godinama unazad nalazi u zavidnoj razvojnoj fazi i pruža sve bolje mogućnosti zaposlenja i života u nekom od bajkovitih poljskih gradova.

Poznato je da se porodica slovenskih jezika, koja čini deo mnogo veće indoevropske grupacije jezika, prema teritorijalnoj pripadnosti, deli na tri podgrupe: zapadnoslovenske, istočnoslovenske i južnoslovenske.

Poljski jezik spada u zapadnoslovenske jezike (zajedno sa slovinjskim i kašupskim dijalektom), uz češki, slovački, pomeranski, donjolužičkosrpski, gornjolužičkosrpski i izumrli polapski jezik. Maternjih govornika poljskog jezika ima oko 50 miliona na svetu, od čega većina živi u Poljskoj, a određeni deo i van granica Poljske.

Prema podacima iz 2017. godine, poljski aktivno uči – putem kurseva i na univerzitetima u okviru države i van njenih granica – oko 10.000 ljudi, od čega većina polaznika dolazi iz oblasti germanskih i romanskih govornih grupa.

Za prosečnog Engleza ili Amerikanca savladavanje poljskog zahtevaće oko 1100 sati napornog učenja, što je ipak upola manje od vremena neophodnog za učenje kineskog ili korejskog.

Međutim – evo dobre vesti!

Za Slovene, a pre svega Čehe, Ruse i Srbe, poljski ne predstavlja poseban lingvistički problem.

Iako izvorni poljski govornici aktivno koriste više od deset hiljada reči, dok pasivno razumeju oko trideset hiljada reči, a akademski sloj društva se može pohvaliti sa čak preko sto hiljada reči, nama je za svakodnevnu komunikaciju i snalaženje dovoljno poznavanje oko hiljadu i dvesta poljskih reči.

Što je veoma bitno – deo spomenutih reči toliko liči na svoje sinonime u srpskom jeziku – da je to neverovatno!

Tamo gde drugi lome jezik, Srbima može biti baš lako, sve dok se „doviđenja“ izgovara „do widzenia“ [čit. „dovidzenja“], „ime“ – „imię” [čit. „imje“], a „leto“ – „lato“. Naravno, tu su i čuvene poljske jezikolomke, poput „chrząszcza” [čit. „hžonšča“] – bube, „przepraszam“ [čit. „pšeprašam“] – „izvini“ ili „szczęścia” [čit. „šćenšća“] – „sreća“, ali upornost i marljivost u učenju brzo će vas pretvoriti u majstore najtežih jezičkih izazova!

Prilikom učenja najviše problema prouzrokuju padeži, ali… oni postoje i u srpskom jeziku!

Poljski je takođe čuven zbog velikog broja suglasnika i suglasničkih grupa, pre svega strujnih – frikativnih (kao što su „s“, „z“, „ž“ i „š“) ili slivenih – afrikata („đ“, „ć“, „č“, „dž“), koje se veoma često u izvornim rečima grupišu u prilično dugačke redove „š“-ova, „č“-ova i „ž“-ova.

Rečenice poput: „W Szczebrzeszynie chrząszcz brzmi w trzcinie” [čit. „V Ščebžešinje hžonšć bžmi v tšcinje“ – „U gradu Ščebžešin buba svira u travama“] ili: „W czasie suszy szosa sucha“ [čit. „V časie suši šosa suha“ – „Za vreme suše put je suv“] mogu biti problematične ne samo za strance, već i za Poljake, koji se često zbune, ukoliko govore prebrzo .

Poljski jezik, mada prilično složen, jedan je od milozvučnijih evropskih jezika, a postaje još poželjniji za učenje nakon posete gostoljubivoj Poljskoj. Tada shvatate da su sve jezičke smicalice zapravo korisna vežba za mozak, a mi – kad savladamo čaroban broj od 1200 reči – možemo da se pohvalimo pristojnim znanjem jezika, koji se ubraja u 20 najbitnijih jezika na svetu.

Ako vam je potreban prevodilac za poljski jezik, obratite nam se preko stranice kontakt.

Piše: Valentina Branković

Devetnaesti vek je verovatno najznačajni period istorije civilizacije, vreme kada je svet postao umrežen telegrafom, parobrodom i železnicom. Vek transformacije poljoprivrednih društava u industrijska i vreme istraživanja promenjivih odnosa ljudskih bića i prirode.

Vreme nastanka novih, nacionalnih država i osnivanja gradova. I na našim prostorima 19. vek je bio ispunjen burnim istorijskim događajima: borbama za oslobođenje i nezavisnost, idejnim i političkim borbama, u Vojvodini i širom Srbije, dominacijom panslavizma i kasnije nacionalističkih ideja.

Prateći ova dešavanja, a daleko od razvijenog zapada, iz provincije Otomanskog carstva, u Srbiju je polako prodirao modernizam.

Građani nisu više primitivni i neuki već obrazovana, srednja klasa, a industrijalizacija postaje zamajac promena. Prvih decenija 19. veka Srbija nije bila u centru interesovanja zapadnih Evropljana.

Naša književnost je u prvoj polovini XIX veka bila pod uticajem raznih filozofskih ideja i književnih pravaca i tražila puteve ka svojoj samostalnosti. Strani uticaji su bili nezaobilazni, tu mislimo na uticaj austrougarske, nemačke, ruske i francuske, a tek krajem veka i engleske književnosti.

Engleska književnost je došla do nas najkasnije, jer do osamdesetih godina nije bilo uslova za učenje engleskog jezika u školama. Prvi kurs za učenje ovog jezika otvoren je na Velikoj školi 1884.godine. Ko je god želeo da čita ili prevodi sa engleskog jezika morao je da se snađe preko posredničke literature, sa drugih jezika.

Laza Kostić, mali portret velikana srpskog romantizma

Zamislimo sada situaciju u kojoj jedan mladić neobičnih interesovanja, ogromne volje i entuzijazma objavi svoj prvi prevod sa engleskog jezika: u „Letopisu Matice srpske“ 1859. odlomak iz „Romea i Julije“ i u „Danici“odlomak iz istoimene drame.

Laza Kostić je u to vreme bio naš najobrazovaniji književnik.

Višu gimnaziju u Budimu pohađao je na nemačkom jeziku, a tokom svog bogatog radnog veka koristio je aktivno i odlično poznavao starogrčki, latinski, mađarski, grčki, nemački, francuski, engleski i ruski jezik.

Nije ni čudo što je prevodio Homerovu „Ilijadu“ sa originala, a doktorat pravnih i političkih nauka u Budimpešti odbranio na latinskom jeziku.

Književni istoričari kažu da je Laza Kostić književnik koji se bavio najraznovrsnijim temama i vanliterarnim radom u 19. veku. Zanimala ga je lingvistika, filozofija, književnost. Pisao je originalne drame, prozu, pesme, bio nepristrasan pozorišni kritičar, prevodio Šopenhauera, Ničea, Hegela.

Bavio se nacionalnim temama, politikom. Cenio je ulogu mašte u hramu nauke, poštovao nauku i govorio da „svaki pesnik treba da ima nešto i od filosofije, i obratno“ i stalo mu je do „ukrštaja razuma i mašte, računa i čuvstva, mozga i srca“.

Uvek otvorenog uma i duha, imao je neizmeran pesnički talenat. Njegova poetika je dijaloška. Laza nikad nije jednosmeran, njegovo mišljenje i postupak pisanja stihova su nekako višepolni, nema jednoličnosti.

Taj dijalog ga je pratio kroz ceo život. Uvek sumnja i dualizam, sudar načela i borba mišljenja. Takav je bio i kao prevodilac. Onaj divan stih iz „Santa Maria della Salute“ dovoljan je opis: „dve se u meni pobiše sile, mozak i srce, pamet i slast„.

Uvek između kosmopolitizma i tradicije

Kostić se poziva na načelo „neujadnečenosti kvaliteta pesničkog prevoda“ i klasično pravilo „sa malo reči reći mnogo istine“. To je zahtev za strogim i sažetim izrazom u kome je rečima tesno, a mislima prostrano piše Miodrag Radović u  knjizi „Laza Kostić i svetska književnost“.

Kostićev izbor pesnika koje je prevodio i čitao su činili velikani: Homer, Pindar, Dante, Šiler, Gete, Kalidas, Šekspir. Verovao je u bogatsvo našeg jezika i težio da prilagodi izraz i svaki stih u prevodu. Bio je svestan da se mora pratiti svetska literatura i da nacionalna književnost sama po sebi ne znači mnogo jer je „zasenjuje sjaj moćnih književnih sazvežđa“. Našao se u rascepu između kosmopolitske strasti i tradicije svoje države.

Prvi prevodi Šekspirovih dela. Uzori i uticaji

Bio je vrlo mlad kada je preveo odlomak „Romea i Julije“, imao je tek 18 godina. Kostić je kao što smo na početku rekli, imao izvrsno znanje mnogih jezika, a kasnije je počeo i sa učenjem engleskog jezika – najviše da bi mogao u originalu čitati Šekspirova dela.

U drugoj polovini 19. veka Šekspir je bio tema svih zemalja razvijene Evrope, najviše je prevođen na nemački jezik. Tako je Laza Kostić prve korake načinio uz nemačke prevode.

Od velike pomoći su mu bili i tekstovi nemačkih kritičara Gervinusa i Delijusa, kao i studija Viktora Igoa o Šekspiru.

Kostić željno istražuje život engleskog pisca, nastoji da pročita sve što može o njegovoj genijalnosti i životu. Ali zanimljivo je da nije pisao o Šekspiru, tek nekoliko crtica  u par časopisa.

Kostić je mnogo čitao o istoriji Engleske, o vladarima, književnim uticajima engleskih pisaca tog doba. Slagao je deo po deo slagalicu od činjenica.

Tragao za načinom na koji bi mogao prigodno na srpski jezik prevesti stihove engleskog dramskog dela 16. veka. Pod uticajem Šekspira napisao je dramu „Maksim Crnojević“ i „Pera Segedinac“ na nov način – koristeći jampski pentametar u poeziji koja je do tad koristila samo trohej.

Njegove pesme iz istog perioda su smele, novog stila i metrike.

Snežana Kićović-Pejaković u tekstu „Laza Kostić i engleska književnost“ piše o ovim uticajima na njegove početke. Spominje kao Lazine uzore prve prevode Joakima Vujića iz 1805. (delovi „Bure“, odlomak iz „Mletačkog trgovca“ i „Kralja Lira“ iz 1825.), zatim „Banatski almanah“ 1927. (citat iz „Halmeta“),  jedan Šekspirov aforizam u „Srpskom letopisu“ 1834.

Jovan Ristić je prevodio „Magbeta“ 1855. za  knjigu „Šekspir u pričama“ Čarlsa Lemba.

Autorka piše da je taj period uopšte pod izvesnim uticajem velikog dramatičara. Sterija tada piše „Miloša Obilića“ pod utiskom čitanja Šekspira; Pera Todorović čita njegova dela svojim đacima, Jakov Ignjatović mu priznaje izvesne kvalitete, a časopis „Sedmica“ 1858. donosi neke nove i nepoznate vesti o slavnom pesniku.

Ali, sve su ovo bili samo odlomci, fragmetni prevedenih Šekspirovih dela. Tek je Laza Kostić pokrenuo veliki poduhvat prevođenja celih dramskih dela.

Rasprave o prevođenju Šekspirovih drama i kritike

Od rane mladosti Kostić je razmišljao i raspravljao o pitanjima šekspirologije. Na originalan i spontan način, nikad se nije libio da iznese svoje mišljenje, često se suprostavljajući suparničkim stavovima kojih je itekako bilo…

Srpski književni kritičar Bogdan Popović je nipodaštavao njegove prevode i javno prezrivo osudio njegov prevod „Hamleta“ objavljenog 1903. u Mostaru:

Kostić ne zna engleski, ne razume Šekspira i Hamlet ne liči na Šekspira ni po čemu sem po spoljašnjem podudaranju brojem stihova, prizora i likova. Njegov prevod je netačan i neprikladan, razliven i teško razumljiv.

Sam Kostić se u tekstu „Oko Romea i Julije“ u „Letopisu Matice srpske“ 1907. odbranio objašnjavajući zanos u radu i poteškoće pri prevođenju Šekspira rečima da on siromah doma ima samo jedan rečnik Muret-Sandersa, a g. Bogdan na raspoloženju ima sve nepregledne biblioteke hamletske i sve rečnike sveta.

Taj spor je dugo bio tema prepirke i netrpeljivosti dva književnika.

Možda Kostić nije dovoljno poznavao engleski jezik, ali je osećao pesničku metriku i ritam, i razumeo vrednost stihova Šekspira, te ove negativne osobine njegovih prevoda ne bi trebalo da ponište sve što je godinama radio.

Stanislav Vinaver piše o njegovim prevodima zaštitnički:

Laza uvek eksperimentiše, u želji da nešto što mu se čini neočekivano istakne, ma kojim sredstvom od onih koja mu stoje na raspolaganju. U najgorem slučaju menja padeže i rod.

Čini nezgodne elizije i sažimanja koja se nisu odomaćila u književnom jeziku.

Mi znamo da su Kostićevi stihovi na mahove izvrsni, bliski Šekspirovoj dikciji, u čudesnom spletu srspkih akcenata, poluakcenata i sprskih melodijskih preliva. Sve je to pokadkad oporo, i nemušto, razbarušeno, takav je Šekspir, takvi smo i mi – a takav naravno nije bio ispeglani Šekspir kada su ga prevodili u glatkom aleksandrincu za Francusku komediju.

Vujadin Milanović, autor knjige „Laza Kostić, prevodilac i kritičar Šekspira“ piše:

Kostić na prvom mestu naglašava Šekspirovu genijalnost u prikazivanju strasti u ljudskoj prirodi, u slikanju bujanja strasti i prikazivanju posledica koje snađu njegove junake obuzete strastima.

Iako glorifikuje Šekspira kao najvećeg tvorca u ljudskom rodu, mladi Kostić ga ne poistovećuje s Bogom, već ga smatra učiteljem i uzorom i pesnicima i svakom čoveku i narodu.

Dakle, ne pravi od njega ikonu kako su tvrdili Skerlić i Bogdan Popović. On ponire u njegove istorijske drame i nalazi u njima humanističke poruke.

Ljubav prema svom jeziku, pre svega

Svi kasniji autori koji su istraživali život i rad Laze Kostića, podvlače jedno: pesnik nije mogao pobeći od srpske savesti i rodoljublja. To je, veruje se, bila prepreka ka postizanju jednoobraznosti i vernosti prevoda stihova sa stranih jezika. Voleo je srpski jezik do te mere da ga je hvalio na svakom koraku: „izobilje i lepote akcenata, zanosa, naglasaka„, „najlepši od svih jezika„, „nijedan od živih evropskih jezika ne može s njim uporediti“.

Stanislav Vinaver u knjizi eseja „Zanosi i prkosi Laze Kostića“ piše:

Verovao je u čudesne mogućnosti srpskog jezika i pored svih engleskih metričkih pravila, za srpske stihove se držao pravila „držati se uva“ koje će omogućiti neslućene prelive i polete.

Vinaver na jednom mestu slikovito objašnjava:

Ponekad se reč i slog produžava i transformiše u neku drugu, ima mudrolija i ludorija, prekida i spojeva, uvodi iznenadne reči, interpunkcije, menja pravac i smer rečima. Taj njegov jamb je u slogu dugačak, nenaglašen, drugi pak visok i naglašen, kao da je nagonski stvarao neki svoj jamb i deseterac.

 Vinaver Lazin prevod drame „Ričard III“ smatra idealnim.

Delovi iz „Ričarda III“, nevezani:

„Ti Bože, stvori krv: osveti je!

Ti zemljo, piješ krv osveti je! Bez tebe zar?

Ne, pseto, čuj me, čuj! Ima i pak’o muka kakvih snos….“

„O, nek ih čuva dok ti sazre greh…zle savesti ti dušu grizo crv! “

„A sinovi čas u skok, čas u pad. To je čas plač, a čas u radost…“

„Romeo i Julija“

Julija:

„To nije zora, poznajem je ja:

Uzdahnu sunce, njegov uzdisaj

Lučonoša će noćas biti tvoj,

Do Mantove da svetli tebi put,

Još malo, diko, nije hitno još.“

Romeo:

„Ma nek me nađu, nek me ubiju;

Šta marim ja, kad samo hoćeš ti!

Pa nije, reć ću, ono zorin zrak,

Već mesečeva čela bledilo;

To nije diko, pesma ševina

Što probija nebesa nad nama:

Do stanka mi je, ne do polaska.

E zdravo, smrti! Hoće Juliјa-

Pa kako, dušo, zbori, nije dan!

Julija:

„….sad idi, idi, sve je vidnij’ zrak“

Romeo:

„Sve vidnij’ zrak, sve tamnij’ srcu mrak“.

Nama ostaje da u pesništvu Laze Kostića, kao i u njegovim prevedenim stihovima potražimo nadu, neki zrak svetlosti koji ga je obasjao i koji mi, sada i ovde, možda nikad nećemo osetiti i doživeti.

Piše: Ana Todorović Radetić

Ešel 1:1, Pariz, Francuska

Koncept: kolektiv „Enciklopedija reči“ i Žoris Lakost;

Kompozitor i reditelj: Žoris Lakost

Izvođači: Bianca Iannuzzi, Laurent Deleuil i Denis Chouillet (klavir)

Foto: Frédéric Lovino

Na samom početku 52Bitefa18 publika je imala priliku da pogleda predstavu „Svita br. 3 –EVROPA“ francuskog reditelja Žorisa Lakosta, koji je pre dve godine svojom komadom „Svita br. 2“ osvojio nagradu publike i specijalnu nagradu žirija, sasvim zasluženo.

Ovog puta na sceni gledamo dva izvođača, glumca i glumicu – ujedno i  operske pevače, kao i pijanistu koji ih sve vreme prati na klaviru, stvarajući muzičku podlogu koja mnogo toga govori i apostrofira, dajući ritam i intonaciju  velikom toku reči koje predstava nosi u sebi.

Reči su ponovo bile u glavnoj ulozi, izvučene iz različitih konteksta, a sa zajedničkim imeniocem – Evropom, koji je najavljen već u naslovu. Kao što je već rečeno pre Festivala, predstave Bitefa će i ovog puta biti politički osvešćene, stavljajući u fokus ne samo ono što muči pojedinca, već i čitavo društvo suočeno sa problemima koje donosi savremeni svet bez ljudi (što je moto ili podnaslov ovogodišnjeg Bitefa). Svet bez pravih ljudi, kako je nagovestio umetnički direktor festivala, Ivan Medenica.

O čemu govori ova zvučna i muzikalna predstava koja još uvek odjekuje u mislima, a progovara na više od dvadeset evropskih jezika?

U njoj se moglo čuti mnogo toga – politički govori, uputstva za ponašanje u slučaju terorističkih napada, govor jutjuberke o kupovini, uputstva za razgovor za posao, reklame za nekretnine, govor zvezde rijaliti programa, terapeutska meditacija, tutorijal za optimizaciju poreza, monolog osobe koja je samu sebe amputirala, glasanje u parlamentu, protest čoveka koga policija obara na zemlju…

A šta je odjeknulo iza ove slagalice reči, koju su samo dva izvođača izvanrednom snagom izraza, a naizgled sa lakoćom izgovorila na tolikom broju različitih jezika?

Odjeknuli su ekonomski problemi radničke klase, toliko slični širom Evrope, manipulacije političkih delovanja, netrpeljivost među nacijama, razmišljanja o ratovima, politička prisila, fatalistički pristup životu, otupelost pojedinca koji ne nalazi smisao u potrošačkom društvu u čijem se vrtlogu našao, zabavljajući se gledanjem rijalitija – „lekom“ za dokolicu.

Posebno mi je bio upečatljiv poslednji monolog jutjuberke u autu. Iscrpljena posle napornog radnog dana, neraspoložena, depresivna i besna, snima video u kome govori koliko loše se oseća. Njen duh je otupeo od lekova, a snaga za promenu ne postoji. Primer umrtvljene i bolesne duše. Da li je i ona takođe jedan od predstavnika sveta bez ljudi, onih koji su zamrli u obesmišljenom životu i ne pronalaze put u svom okruženju, gde vladaju zakoni osiromašene svesti, zatupljene uglavnom pričama o materijalnom uspehu?

Takav pojedinac, koji je podlegao prisilama sistema u kome se najčešće bije bitka za golu egzistenciju, otuđen je sam od  sebe i kao biće oseća da nešto duboko nije u redu sa poretkom društva u kome živi, ali nema snage da bilo šta promeni.

U svetu u kome je ljudska potreba za smislom potisnuta, dehumanizacija postaje sveprisutna, a svet ostaje bez ljudi. Ljudi ostaju bez ljudskosti.

Upravo zbog toga je predstava „Svita br. 3 – EVROPA“ dragocena – jer pravi presek i verno odslikava civilizacijski trenutak u kome se danas nalazimo.

Sa druge strane, u senci „Svite br. 2“, „Svita br. 3  – EVROPA“ kao da nije rekla ništa novo. Formalno donekle različite, predstave su semantički takoreći identične. Iako umetnički i moralno značajna, nedostajala je neizvesnost onih predstava koje se mogu nazvati pravim bitefovskim.

Piše: Ana Todorović Radetić
Foto: Ute Langkafel MAIFOTO

Teatar “Maksim Gorki” iz Berlina predstavio je, četvrtog dana 52.Bitefa18, svoj komad “Goяki – alternativa za Nemačku?” u prepunoj sali “Rade Marković” Beogradskog dramskog pozorišta.

Pre osvrta na samu predstavu, bilo bi dobro napraviti mali uvod o samom teatru.

“Maksim Gorki” (osnovan 1952) svrstava se u teatre koji neguju kritički i disidentski, eksperimentalan duh, izražavajući glas manjine, a podržavajući različitost. Spada u jedan od “najuzbudljivijih” u Berlinu, a bio je izabran i za teatar godine u Nemačkoj. Sebe naziva “inkluzivnim” i poziva sve koji dođu u njega na debatu, dijalog i aktivno učešče u predstavama, definišući kao krajni cilj samoodređivanje i samodefinisanje pojedinca. Ukratko, “Teatar Gorki” simbol je one kulture koja se zalaže za slobodu duha i kritičkog mišljenja i stoga sebe naziva neposlušničkim i nekonformističkim.

Otuda možemo slobodno reći da ovoga puta sam teatar igra glavnu rolu u predstavi, preispitujući svoju ulogu u društvu u vreme kada je Alternativa za Nemačku (AfD) već stupila na scenu i transparentno progovorila svojim nacističkim jezikom. Povrh svega, pustila je “pipke” i u samom pozorištu.

Otuda znak pitanja u naslovu predstave. Da li je identitet jednog ovakvog teatra doveden u pitanje? I šta to znači u širem kontekstu?

Prvi deo predstave bavi se ličnim pričama glumaca, njihovim poreklom, sudbinama, različitostima i problemima sa kojima se suočavaju. Predstava ne napada ono što je apsurdno, ona prikazuje dijalog. Mogu se čuti obe strane i oba jezika – jezik zdravog razuma i jezik fašizma i pomračenog uma.

Drugi deo predstave naročito se ističe zastrašujućim simbolizmom, od kojeg se ledi krv u žilama. Zavese se podižu i pred publiku se uzdiže konstrukcija (verna replika) teatra  “Maksim Gorki” – koja se pokreće i približava publici. A onda se udaljava i tada kreće dekonstrukcija. Ruše se zidovi, otpadaju prozori i vrata… Od naziva “Maksim Gorki” ostaje samo malo slovo “a”. I dodaju se slova “F” i “D”. Jedna od glumica oblači nacističku uniformu, a publika se nalazi oči u oči sa konstruktom fašizma dok odjekuje Gebelsov govor. Završnu reč daje dečak koji na pitanje da li bi dao život za Nemačku odgovara sa – DA.

Od izuzetnog značaja za ovu predstavu, pa i sam teatar, je činjenica da reditelj Oliver Frljić ukazuje na ono o čemu čak i Berlinci nerado govore. Tu je i pitanje identiteta ovakvog teatra, u kome je nekoliko glumaca apliciralo za članstvo u AfD, što može biti fikcija, a i ne mora, kako je istakao Frljić nakon izvođenja predstave.

Ono što je reditelj hteo da pokaže i prikaže ovim izvođenjem jeste da se fašizam uvlači polako u svaku poru društva, vešto prikriven “demokratskim” diskursom, te je stoga jedva primetan. Društvo kao da gubi bitku protiv takvih tendencija. Stara pravila suprotstavljanja više ne važe, a nova još nisu uspostavljena, dok se strah uvlači u sve sfere egzistencije. Gde se tu nalazi  pojedinac koji želi da živi slobodno?

I da li je ovaj komad samo upozorenje ili, možda nešto gore – zloslutna najava tragičnih političkih zbivanja?

Piše: Ana Todorović Radetić

Producent: Teatar NO99, Talin, Estonija
Režija, umetnička direkcija: Ene-Lis Semper, Tit Ojaso
Foto: Tiit Ojasoo

„NO43 Prljavština”, predstava koju je, šestog dana 52. Bitefa18, izvela pozorišna trupa iz Estonije, ostavila je snažan utisak na publiku. Ovakav vid fizičkog teatra i snažnog vizuelnog identiteta, ali i izuzetno složene režije ne ostavlja nikoga ravnodušnim.

Publika će biti zasigurno podeljena u odnosu na ono što je gledala, vrednujući na različite načine umetnički domet komada. Takođe je, međutim, sigurno da će predstava započeti dijalog sa gledaocima, hteli oni to ili ne, postavljajući pitanja koja izranjaju iz brojnih metafora koje ista sadrži.

Scenografija je zaista neobična. Na sceni je postavljen ring sa blatom, oivičen prozirnom staklastom ogradom koja podseća na prozore, ali izlaza nema. Predstavu čini devet glumaca – šest muškaraca i tri žene, koji gnjecaju po blatu i  postepeno grade fizičku priču kakva se u pozorištu gleda verovatno samo jednom u životu. Treba posebno pohvaliti fizičku izdržljivost glumaca i njihovo umeće neverbalnog izraza.

Tekst takoreći i ne postoji – nije potrebno poznavati nijedan određen jezik da bi se predstava gledala. To svedoči o njenom univerzalnom značenju. Tok predstave nije brz, ima i dosta repetitivnih radnji, te gledalac dobija na vremenu puštajući mašti na volju, dok se asocijativna značenja nižu i grade bezbroj interpretacija.

Ring sa blatom možemo posmatrati kao metaforu obesmišljenog života i apokalipse vrednosti u kojima se (savremeni) čovek našao, odnosno prikaz životne situacije čoveka duboko zaglibljenog u blatu iz koje izlaza nema. Ili, šire gledano, kao duboku unutrašnju krizu identiteta čitave epohe ili čovečanstva koja ne dostiže ostvarenu svest i u kojoj ne trijumfuje autentičan život.

Šta smo sve videli na sceni: nesuvislu ljudsku komunikaciju, najrazličitije fizičke interakcije, agresiju, silovanje, ples, gađanje blatom, rituale, naglašeno klanjanje pogrešnim bogovima, sahranu, snažno bacanje po podu, skidanje do gole kože, gmizanje poput crva…

Osobama osetljivog senzibiliteta može biti suviše teška za gledanje i mogu odustati od toga već na samom početku. Onima koji su odlučni u nameri da saslušaju šta predstava ima da kaže može biti čak i sablasno komična na trenutke.

U ovakvom kontekstu čovek je sveden na fiziološku ravan, a njegova stvaralačka i pokretačka energija potisnuta je do nivoa gde se više ni ne nazire. Tako kanalisan životni impuls proizvodi ništa drugo do prljavštinu.

U jednom trenutku jedan od likova pita se da li treba da se odsele. Ubrzo dobija odgovor da im je već dobro, tako kako je, da imaju sve što im treba.

Uzvišene, kreativne energije, koja bi težila neprekidnoj promeni, preobražaju i rastu čovekove ličnosti, nažalost, nema ni u naznakama. Do otcepljivanja od matrice plitkog i banalnog posrtanja neće doći . Ni pojedinac, a ni zajednica nemaju snage za promenu, niti je žele.

Ovo izvođenje možemo posmatrati i u kontekstu danas veoma popularnih rijaliti programa, odnosno nametnutog obrasca ponašanja kojem se mladi nesvesno priklanjaju. Sa te tačke gledišta, komad stvari naziva pravim imenom – prljavštinom.

Ako priđemo predstavi i iz tog ugla (a bilo bi poželjno), vidimo „savremenog“ čoveka u rijalitiju i njegovo koprcanje u blatnjavoj i klaustrofobičnoj atmosferi, iz koje je izlaz strogo zabranjen ili sankcionisan. Takav čovek je odlučio da bez stida i srama pokazuje svoju intimu čitavom svetu, njegova egzistencija svedena je na animalne porive i pri tom je još i novčano nagrađen. Prljavština mu ne smeta.

U takvom zaprljanom poretku stvari, bez čvrstog vrednosnog uporišta i oslonca, grcanje po blatu je svakodnevica na koju su se svi već navikli. Ne pruža se uvid u alternativu – čist prostor koji bi mogao da pukne pred očima pojedinca koji odluči da se „preseli“ na neko bolje mesto. Šta je ono što bi moglo da bude naspram onoga što već jeste?

Na samom kraju izvođenja postoji mali pokušaj da se besmislenost nadvlada, kada protagonisti pokušavaju da se „odlepe“ od blata, ali ne uspevaju.  Tada progovara jedan od ženskih likova: „Ja idem odavde. Ko hoće sa mnom?“

Odgovora nema.

Nakon male pauze, ona se ponovo oglašava:

„Dobro. Ostajem i ja.“

Ovde se lako možemo nadovezati na svetski poznatu dramu Semjuela Beketa, Čekajući Godoa, čiji junaci, Vladimir i Estragon, izjavljuju, u svom apsurdu:

Vladimir: Onda idemo?

Estragon: Idemo.

(Ostaju na mestu)

„Godo“ neće doći ni u ovom dramskom komadu. Mogli bismo ga nazvati teatrom apsurda, ili teatrom pokreta, ili igrom istine – sasvim je svejedno.

Piše: Ana Todorović Radetić

Reditelj: Alen Platel
Dirigent:Rodriguez Vangama
Foto: Chris Van Der Burght
Izvođači: Rodriguez Vangama (gitara i električni bas), Boule Mpanya, Fredy Massamba, Russell Tshiebua (vokali), Nobulumko Mngxekeza, Owen Metsileng, Stephen Diaz/ Rodrigo Ferreira (lirski vokali), Joao Barradas (harmonika), Kojack Kossakamvwe (električna gitara), Niels Van Heertum (eufonijum), Bouton Kalanda, Erick Ngoya, Silva Makengo (likembi), Michel Seba (udaraljke)

Ovogodišnji Bitef, 52. po redu, pod sloganom Svet bez ljudi,  počeo je predstavama koje su prikazale svet ljudi bez ljudskosti, preko komada bez ljudi (pozorišne instalacije gde izvođači nisu fizički prisutni), a završio izvođenjem “Rekvijem za L.” – predstave koja se bavi temom susreta sa smrti i njenim prihvatanjem.

Belgijska kompanija Le bale se d la be izvela je muziku Fabricija Kasola po Mocartovom Rekvijemu, okupivši četrnaest muzičara iz celog sveta i spojivši različite muzičke pravce, od kojih su afrički stilovi bili najprodorniji i najprijemčiviji po lepoti i simbolici.

Ovaj scenski pogrebni ritual, pretočen u nestvarno muzičko izvođenje, a pojačan raskošnim glasovima pevača, afričkim ritmom i izvanrednim plesačkim pokretom začarao je publiku  i poveo je na putovanje u facinantan prostor transcendentnog.

Belgijski koreograf i reditelj Alen Platel napravio je magiju na sceni, stvarajući muzičku gradaciju uporedo sa projektovanjem video materijala (sličnog dokumentarcu) gde gledamo ženu koja ne glumi da je na samrti, već ženu koja zaista odlazi sa ovog sveta…

Taj skoro dvočasovni proces iščekivanja smrti i konačni susret sa njom doneo je jaka numinozna osećanja, ali i katarzu.

Gledalac najzad dolazi do te zastrašujuće tačke susreta oči u oči sa smrti, upravo  kao što je prodoran pogled crne gorile najavljivao, sa plakata ovogodišnjeg Bitefa.

Čije su zapravo te oči koje vire iz mraka? Može biti da je to neki naš strah – strah od smrti, užas pred potpunim ništavilom. Da li je to strah onoga što vidimo ili ne vidimo u mraku?

Crna boja je simbol smrti i tuge, a u arhetipskom smislu poprima i dodatna značenja – značenje beskrajne dubine, zemlje i pramaterije. Kao takva ima i pozitivnu konotaciju – simbol je plodnosti, ženskog i instinktivnog, majčinskog principa. U kineskoj filozofiji odgovara jin-u, koji u međusobnoj interakciji sa jang-om čini komplementarnu, a ne suprotstavljenu snagu prirodnih dualnosti.

„Život i smrt su dva aspekta jedne te iste misterije“,

napisao je Džozef Kembel objašnjavajući moć mitova. Prihvatiti misteriju života i smrti, međutim, veoma je teško. Zbog toga su i osmišljeni rituali.

Rituale, kao dramske prikaze mita, možda najlepše prikazuju plemenski narodi, oni koji su sačuvali blisku povezanost sa prirodom, koji slave prirodne cikluse života, umiranje i rađanje podjednako. Upravo tu nesvakidašnju lepotu usklađenosti sa prirodom mogli smo da čujemo u raskošnim zvucima Afrike, u glasovima te zavodljive i tamne zemlje, prelepe i opasne u isti mah, koja još uvek govori plemenskim jezikom svih naroda koji nisu izgubili ljudskost, iz kojih peva arhetip celovitosti.

Oni stoje nasuprot stanovnicima Puste zemlje, onako kako ih je opisao T.S. Eliot, praznih i lišenih duhovnog značenja, udaljenih od prirodnih ritmova života.

Afrička gorila, koja sadrži atribute crnog, najavljujući ono mračno i strašno, onostrano, podseća i na tamni beskraj ljudske samoće koji nastupa gubitkom voljene osobe.

Kao u pesmi Edgara Alana Poa, gde glas crnog gavrana odjekuje u pustim prostorijama bez Lenore i iznova ponavlja:

„Nikad više...“

Ili na Tigra Vilijama Blejka čiji plamen isijava u dubinama šumskog mraka, ukazujući na njega kao na superiorno biće, prelepo u svom savršenom skladu, a opet zastrašujuće i opasno, destruktivno, kao i sam život, u kome se pesnik pita koja je to sila koja je sve to sazdala?

Čovek u ograničenosti svog poimanja ne može nikada do kraja proniknuti u tajne nastanka i nestanka, ali ih može i treba da prihvati dostojanstveno. Sa poštovanjem i uvažavanjem.

Upravo takvim svečanim tonom u čast preminulog i njegove duše „Rekvijem za L.“ svoju čarobnu poetičnost gradi pred publikom, budeći mitsku maštu, približavajući je onoj dimenziji postojanja koja transcenduje prolaznost i dolazi do tačke iz koje život izvire i u koju se vraća.

Ova muzička predstava uverljivo je prikazala odnos čoveka prema silama večnosti, podsećajući nas na terapeutsku vrednost umetnosti u čovekovom životu, koja ga vodi do višeg smisla postojanja i pomaže mu da prevaziđe svoj strah.

„Rekvijem za L“ izvukao je ono najbolje iz umetnika. A „umetnici su obdareni pripadnici naroda čiji je sluh otvoren za pesmu univerzuma“, kako kaže Kembel.